„Неки људи тек када оду у пензију усуде се да погледају уназад и затраже увид у своје досијее“, рекао је Јан.
„То је последица страха да ће открити да су их можда шпијунирале комшије или пријатељи“, додао је Јан, који је био активиста у бившој Источној Немачкој.
И мада је интерес за досијее већи него што се очекивало, број захтева ће временом вероватно опадати, уверен је Јан који води архив од 2011. године.
Прошле године увид у свој досије затражило је 48.600 људи, а до новембра 2017. године 46.300 људи, преноси „Т-портал“.
„Досијеи откривају појединачне судбине, али и документују кршења људских права уопште“, каже Јан.
Он је додао да захтеве подносе и млађи људи који желе да сазнају нешто више о животима преминулих чланова породице.
Међутим, проблем архива, који је основан 1990. године, јесте велики заостатак. Док се око две трећине захтева реши за неколико недеља, за остале је потребно спровести детаљније истраживање у великој Штазијевој архиви, које може да потраје месецима, рекао је Јан.
Танјуг
