Све док западне земље нису почеле да показују појачани интерес за територије Арктика, совјетски, а затим и руски генерали, сматрали су да их са севера штити природа, хладноћа и дебеле санте леда, па су Руси још почетком деведесетих повукли своју војску из тог региона.
Међутим, свестан геополитичког и геостратешког значаја Арктика, Владимир Путин је својевремено наредио руски повратак на Северни пол. У последњих десетак година Русија је у том региону интензивирала изградњу војне инфраструктуре, а држава је у те сврхе „дебело“ одрешила кесу.
Руси су на Арктику у последњих пет година изградили 425 војних објеката, укупне површине 700 хиљада квадратних метара. Активно се обнављају совјетске војне базе и граде нове, граде се и реконструишу аеродроми и луке, подижу се нова постројења и војни градови, развија се транспортна инфраструктура, размешта се ново арктичко оружје и техника.
За ратовање на врло ниским температурама потребна је техника која се не замрзава, па је Русија произвела специјално оружје и технику за екстремне услове, као и униформе за температуре од минус 60 степени Целзијуса.
Русија је данас једина земља на свету која има војне базе на Арктику. „Арктички тролист“ је најсевернија руска база противваздушне одбране, а називају је „Путиновим чудом“.
Такође, Русија је и једина земља у свету која има нуклеарну ледоломачку флоту. Москва има око 40 ледоломаца, од чега шест на нуклеарни погон, док западни медији пишу да Американци имају тек два ледоломца, а да само један од њих могу да користе на Арктику.
Анализирајући потенцијал новог и највећег руског нуклеарног ледоломца пројекта 10510 „Лидер“ експерти кажу да у водама Арктика он може да има значајну улогу у одвраћању САД и спречавању присуства снага НАТО-а на северу.
С друге стране, аналитичари објашњавају да Русија повећава своје војно присуство на Арктику из три разлога. Прво, земља добија могућност да контролише Северни морски пут, као важну транспортну артерију. Друго, Русија на тај начин штити своја богатства у водама Северног леденог океана — нафту и гас, као и друга природна богатства. И трећи главни задатак је заштита руских северних граница — од 38.000 километара границе арктичке обале, чак 22.000 километара припада Русији.
„После распада Совјетског Савеза, Арктик је дуго био запостављен, али је пре неколико година Русија поново започела процес повратка у тај регион. Ми тиме штитимо Северни морски пут, који постаје све важнија транспортна маршрута. Осим тога, с обзиром на огромне ресурсе и природна богатства, тај регион ће бити предмет спора арктичких држава, и ми на то треба да будемо спремни, јер је углавном реч о земљама НАТО-а. С њима ћемо имати посла у случају хипотетичке ’битке за Арктик‘. Сматрам да је боље сада показати мишиће, демонстрирати силу, него је потом примењивати. Туђа земља нам није потребна, али своју нећемо дати. Због тога се очекује инсталирање руског противракетног система кратког домета ’Тор М2ДТ‘. Размештено је и хиљаду војника, о чему је говорио руски министар одбране Сергеј Шојгу. То није много, али они су распоређени на стратешки важне тачке, на аутономне базе типа ’Арктичког тролиста‘. Узгред, не треба заборавити да су подморнице потенцијалног непријатеља најактивније у арктичком региону, а време летења ракета до руских стратешких база одатле је најкраће“, каже за Спутњик Иван Коновалов из Центра за стратешку конјунктуру.
Подсетимо, руски министар одбране генерал Сергеј Шојгу је средином ове недеље саопштио да ће развој војне инфраструктуре на Арктику и на западним границама Русије постати приоритет за Оружане снаге Русије у блиској будућности.
Експерти, с друге стране, објашњавају да је развој војне инфраструктуре на западним границама Русије такође логичан след догађаја, с обзиром на то да војно-политичка ситуација у том региону остаје напета и има тенденцију да се заоштри.
„То што је Шојгу рекао је повезано са ширењем НАТО инфраструктуре на границама са Русијом и кршењем споразума између Русије и Алијансе из 1997. године. Западни правац је до 2017. био готово незаштићен, али се сада све изменило. Много тога је већ урађено — стварају се нове дивизије и сл. Погледајте како је сада добро заштићен Крим, где су пребачени системи ПВО С-400 ’Тријумф‘. Крим је постао утврђење, тамо је размештена и мешовита авијациона дивизија, у чији састав улазе ловци, бомбардери и хеликоптери, а која може да реши широк спектар задатака. Идуће године наставиће се јачање копнених и ваздухопловних јединица, а за то је потребна развијена инфраструктура, о чему је и говорио руски министар одбране“, рекао је Коновалов.
Шојгу је недавно на завршном годишњем колегијуму челника Министарства одбране, којем је присуствовао и председник Русије Владимир Путин, упозорио да се број НАТО војника дуж западне руске границе учетворостручио од 2012. године.
Како је рекао, четири батаљона тактичких група постављена су у балтички регион и Пољску, а оклопна бригада америчке војске распоређена је у Пољској и Румунији. Број војника Алијансе порастао је са 10.000 на 40.000.
Министар одбране је раније рекао да се Русија бави неутрализацијом изазова и претњи у близини западних граница земље усавршавањем борбеног састава Западног војног округа.
Он је навео да је ове године организовано 20 догађаја усмерених на повећање борбеног потенцијала тог округа. Осим тога, војска Западног војног округа ће до краја године добити више од 1.800 јединица нове и модернизоване технике.
Он је нагласио да је велика пажња посвећена обезбеђивању савременог наоружања, војне и специјалне технике за војску. Испорука новог оружја и борбене технике, како је рекао, усклађена је са изградњом инфраструктуре за њено складиштење и сервисирање у деловима Западног војног округа.
