Према речима лидера Странке демократске акције и члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића, српски и хрватски политички лидери Милорад Додик и Драган Човић договарају се, како је рекао, о чудним стварима.
У чудне договоре спада да ХДЗ заступа интерес СНСД-а и Републике Српске у Савету министара БиХ и да заједно бирају „најслабију карику“ међу Бошњацима за коалиционог партнера након избора, каже Изетбеговић.
Изетбеговић под „чудним стварима“ подразумева то што је Милорад Додик јавно изјавио да подржава трећи ентитет и да неће Младен Иванић већ Човић заступати у Председништву српске интересе, објашњава бањалучки аналитичар Анђелко Козомара.
У томе нема ничега нелегитимног, додаје Козомара, али Бакир Изетбеговић је у незгодној ситуацији, каже Козомара.
„Он више нема право да се кандидује ни за једну функцију, странка му се распада по многим шавовима. Пошто губи позиције и у држави и у странци, види завере свуда око себе. Он стално мора да производи конфликте да би се одржао у некој водећој политичкој позицији пред изборну годину“, каже Козомара.
Производећи конфликте и измишљајући сукобе, Изетбеговићу је својствено да не нуди решења, а да све оно што други понуди одбија као неприхватљиво за бошњачки народ, додаје Козомара.
„Тај договор Додика и Човића уопште није усмерен против трећег народа. То је прагматичан договор двојице лидера који желе да побољшају позиције својих народа у БиХ. Изетбеговић стално покушава да мајоризује два народа, зато су и измишљени резултати пописа из 2013, где је број Бошњака премашио 50 одсто становништва БиХ, јер је Изетбеговића неко саветовао да је то битно. Сада се и његови лобисти у Америци залажу за ’Дејтон 2‘, иако сви знају да од тога нема ништа“, каже Козомара.
Козомара подсећа на речи председника Генералне скупштине Уједињених нација Мирослава Лајчака, некадашњег високог представника у БиХ, који је рекао да народи у БиХ и њихови политички лидери треба сами да уреде политичке прилике у БиХ.
„Изетбеговић то још увек не може да прихвати, а Човић и Додик као прагматични људи желе да се договоре о ономе о чему могу да се договоре, а то су измена изборног закона, трећи ентитет и да притом не буду угрожени интереси РС, односно хрватског народа у Федерацији“, објашњава Козомара.
Основни постулати Дејтонског споразума, подсећа Предраг Ћеранић са бањалучког Факултета безбедности, јесу да се БиХ састоји од два ентитета и три конститутивна народа.
„Та конститутивност подразумева и равноправност. Али очито да је Изетбеговић навикао да увек буде по његовом, насупрот негодовању из РС, а у последњих годину дана и из Мостара“, каже Ћеранић.
Бакир Изетбеговић, према Ћеранићевом мишљењу, не жели да изгуби позиције које му је, како каже, омогућила међународна заједница присутна у БиХ, да све буде по његовом.
„Бакир се љути попут малог детета, али неминовно је било да се приближавање српске и хрватске политике у БиХ догоди, поготово уочи изборне године, а наредна година је година општих избора у БиХ. Свакако да је то сазнање тим болније за господина Изетбеговића и да ће он покушати и настојати, преко полуга моћи које има у својој странци и државним институцијама, да осујети равноправно позиционирање сва три конститутивна народа у БиХ“, каже Ћеранић.
Изетбеговић под „чудним стварима“ подразумева и, како је рекао, апстрактне захтеве за федерализацијама у Босни, а очекује да ће представници хрватског народа престати да негирају злочине, да ће одустати од једносмерних предлога изборног закона, као и да ц́е престати да пружају подршку Милораду Додику.