Управу ту фразу рекао је један високи руски званичник на форму „Валдај“ у Сочију 2014. године, желећи да објасни колико грађани Русије верују руском председнику и како економске санкције неће поделити друштво, али иза тих речи, како оцењује аутор текста, стоји нешто више.
Како тврди, уколико се један политички лидер идентификује са читавом земљом, онда то значи да је у тој земљи демократија доживела крах, али опет поставља се питање како неко успе да прерасте функцију, која је сама по себи на врху ланца, и прерасте у легенду?
Немачки лист објашњава да је читав развојни пут Путина, још од распада Совјетског савеза, био прожет политичким менторима који су утицали на то да стекне неопходно искуство како би се етаблирао као личност која ће заменити првог председника самосталне Русије Бориса Јељцина.
Лист наводи да иако тада још није био довољно харизматичан, околности су биле такве да су све Јељцинове присталице у њему виделе једину опцију за наставак дотадашње политике, будући да је Јељцин у том тренутку губио на снази.
Међутим, Путин је, упркос томе што је власт наследио у веома тешком периоду, будући да су у том тренутку у јеку били терористички напади широм Русије због рата у Чеченији, још те 1999. веома брзо задобио симпатије народа, што је резултирало да за њега 2000. гласа скоро 53, а затим 2004. године рекордних 71 одсто грађана.
Предстоје још једни избори наредне године, на којима се такође очекује победа Путина, који би на власти требало да остане још шест година, али лист „Шпигл“ оцењује и да се руска елита полако, али сигурно већ припрема за време када Путин више неће водити Русију.
