Новинар наводи да је сарадња друштвене мреже са америчким властима постала очигледна након блокирања налога чеченског лидера Рамзана Кадирова. Према речима представника компаније, страница је затворена због стављања чеченског лидера на такозвани „Списак Магнитског“. Личне санкције односе се и на председника Венецуеле, Николаса Мадура, међутим његов налог још увек функционише, наглашава колумниста.
Гринвалд сматра да то значи да Бела кућа може да примора да се било ко уклони са Фејсбука и Инстаграма, једноставним стављањем особе на санкциону листу. „Да ли људи довољно верују Трамповој администрацији да јој дају право да било кога блокира?“, пита се аутор.
Сличне „блиске“ везе развили су Фејсбук и Тел Авив, наводи Гринвалд. На пример, ова друштвена мрежа више пута је испуњавала захтеве израелске владе о блокирању налога Палестинаца. У случају непослушности, компанији су претили великим новчаним казнама и блокирањем сајта у Израелу.
Према речима министра правде Израела Ајелета Шакеда, Израел је у претходна четири месеца поднео 158 захтева за уклањање информација које се могу сматрати „подстицањем немирa“. Као резултат тога, Фејсбук је испунио 95 одсто захтева.
Палестински информативни центар је саопштио да је блокирано десет енглеских и арапских страница администрације са неколико милиона пратилаца. Такође је у марту прошле године друштвена мрежа затворила страницу странке Фатах због фотографије Јасера Арафата са пушком у руци.
Аутор истиче да таква сарадња није доступна свим земљама: на пример, уколико Иран затражи уклањање налога демократског сенатора Чака Шумера (који је стављен на црну листу због подршке Трампове одлуке о Јерусалиму), Фејсбук то неће учинити. Новинар сматра да се исто односи и на Русију, која је пре месец дана увела санкције неким канадским политичарима, али су њихови налози и даље активни. Другим речима, Фејсбук сарађује само са државама које имају директан утицај на њега, закључује Гринвалд.