Као и свака „непарна“, спортска година и 2017. била је припремна за велики догађај у надолазећој — Светско фудбалско првенство, на коме ће учествовати и репрезентација Србије. Самим тим, спортска 2017. година била је више него успешна, а кад се успеху репрезентације дода и „пролеће Партизана и Звезде“ у Лиги Европе, година на измаку могла би се назвати и годином ренесансе српског фудбала.
Међутим, упркос учешћу на највећем спортском такмичењу, Србија ће, по свему судећи, на Светском првенству у Русији наступити у — в.д. стању. Што је још један доказ у прилог тези да је фудбал — огледало друштва и државе.
Да се у Србији успех не прашта, уверио се на својој кожи и бивши селектор Славољуб Муслин, који је експресно најурен са чела репрезентације, након што се екипа коју је водио кроз квалификације изборила за учешће на Мундијалу у Русији. О каквом подвигу је реч, напоменимо само да ће репрезентативци Италије и Холандије првенство гледати „у кругу породице, крај малих екрана“. Реч је о двема репрезентацијама које су, у збиру, играле девет финала и освојиле четири титуле првака света.
И на европски успех вечитих ривала константно су бацала сенку „српска посла“ (у најгрђем смислу речи). Мада никад пре, и у знатно срећнија фудбалска времена, Партизан и Звезда нису заједно „презимили“ у Европи, генерална слика о српском фудбалу је и данас таква да су прве асоцијације на најважнију споредну ствар на свету — блатњава ливада као терен, игра сличнија хркљушу него фудбалу на терену, дивљање хулигана на трибинама, уз таблоидно-уличарски рат саопштењима у троуглу Партизан-Звезда-Фудбалски савез Србије.
Уз такав „фолклор“, готово непримећено је прошла вест да су се дечаци из Бродарца, актуелни омладински шампиони Србије, пласирали у плеј-оф Лиге шампиона за младе и да ће 7. фебруара у Београду одмерити снаге са Манчестер јунајтедом.
Кад се подвуче црта, 2017. година би могла бити година ренесансе српског фудбала, уколико дешавања на терену и фудбалски аргументи надјачају чаршијско-оријенталну дипломатију око терена. Што би рекао Добрица Ћосић — стрепња ми је дубља од наде. Али, вреди се надати. А нада умире последња.
Остали спортови, били су 2017. године додатно у другом плану у односу на фудбал и због чињенице да ова „непарна“ година није предолимпијска. Међутим, не смемо заборавити и ванфудбалске догађаје који су обележили 2017. годину.
У националном спорту број 1 — кошарци, репрезентација Србије освојила је сребрну медаљу на Европском првенству. О каквом подвигу је реч, вреди подсетити да смо на првенство отпутовали, што би се рекло, са трећим тимом. После година кризе, кошарка се на велика врата вратила у Србију и очекивано је да ће нас репрезентација, под вођством Александра Ђорђевића, „размазити“ медаљама и у најближој будућности.
У другом, националном спорту број 1 — ватерполу, репрезентација је освојила злато на турниру Светске лиге и бронзу на Светском првенству у Будимпешти. Бронзу је део овдашње „размажене“ јавности доживео као неуспех. Јер за Србију је, све осим злата — неуспех. Међутим, не би требало заборавити да је Србија наступила на Светском првенству са потпуно реконструисаним (подмлађеним) тимом у односу на онај који је освојио Олимпијско злато у Рију прошле године.
Годину за нама обележила је и Милица Мандић која је после Олимпијског сребра из Лондона 2012. ове године на Светском првенству у теквондоу одржаном, у Јужној Кореји, освојила златну медаљу. Током прошле године Милица је освојила и сребрну медаљу на Европском шампионату и Гран при турниру у Мароку.
Две медаље — златну на Светском првенству, сребрну на Шампионату Европе освојили су кајакаши Марко Томићевић и Миленко Зорић.
У „берби медаља“ прославиле су се и одбојкашице освајањем бронзе на Гран прију у Кини и злата на Европском првенству Азербејџану и Грузији. Млада одбојкашица Тијана Бошковић, која има само 20 година, проглашена је за најбољу одбојкашицу Европског првенства у Азербејџану и Грузији.
Златне медаље на Светским шампионатима у 2017. години заслужили су и Вања Станковић у теквондоу, Виктор Немеш у рвању и Немања Мајдов у џудоу.
Вероватно најбољи српски спортиста свих времена — Новак Ђоковић, имао је најлошију сезону у протеклих десет година. У 2017. години није освојио ниједан велики турнир, а годину завршава као 12. на АТП листи. Иако су га многи већ отписали, није без основа очекивање да би се поново могао вратити на трон „белог спорта“. Посебно ако се присетимо какву је сезону имао шест година старији Федерер.
Цео свет ће спортску 2017. годину памтити по пензионисању најбржег човека на свету Јусеина Болта. На Светском првенству у Лондону 5. августа, опростио се бронзаном медаљом у финалној трци на 100 метара. Седам дана касније, због повреде, није завршио своју последњу трку у каријери — штафету 4 пута 100 метара. Спортска 2017. је година краја Болтове ере.
Следећа, 2018. је година Светског првенства у Русији. И нове „бербе медаља“ у мање гламурозним спортовима.
