Многи знају да је вештачка интелигенција однела победу над човеком у игрању шаха и компликоване мисаоне кинеске игре го. Чак и у креативним сферама, вештачка интелигенција је људском уму „за петама“ јер рачунар може да пише стихове, па и да компонује музику налик великим генијима.
Предвиђа се да ће већ следеће године три милиона људи остати без посла „захваљујући“ роботима којима управља вештачка интелигенција. Светске финансијске куће предвиђају да ће се за три године највише инвестирати управо у поље примене вештачке интелигенције. Што се медицине тиче, кинески програм „АјФлајтек смарт доктор асистент“ успео је да положи испит и да добије звање лекара, освојивши 456 поена, иако је за полагање испита било довољно 360. Међутим, да ли ће машина заиста моћи и да нас лечи, за Спутњик говори руски програмер Роман Душкин:
„Ако говоримо о детаљној дијагностици, одабиру терапије, обради сложених података, засад вештачка интелигенција још не може у потпуности да замени лекара, али може да му буде ’десна рука‘. Лекари немају времена да се максимално посвете пацијенту, ни код нас ни у свету, преглед у просеку траје до 20 минута, што није увек довољно за све кључне детаље. Ако желимо конкретан помак, онда је главни тренд управо персонификација лечења. У том смислу, требало би обрађивати компликоване податке попут информације о геному или специфичностима метаболизма сваког пацијента понаособ. Поента је да сваки лек делује другачије на сваког од нас. Вештачка интелигенција управо ту може да помогне лекару да изабере оптималну терапију, имајући све информације о пацијенту“.
У Русији локомотиву развоја вештачке интелигенције представљају различити државни програми. У оквиру „Неуро нет“(Неуро веб, Брејнет) програма за развој интернета будућности, пуштен је у рад информационо-аналитички систем „Кобрејн аналитика“ за постављање дијагнозе и утврђивање персонализоване терапије за пацијенте са различитим обољењима нервног система.
Ова тема није изабрана случајно, говори Илија Попов, члан ресорних радних група у оквиру Министарства финансија Русије, јер је према статистичким подацима у Русији забележено 2,3 милиона пацијената са болестима нервног система. Другим речима, неуролошке болести су испред кардиоваскуларних и онколошких. Према оценама Научно-истраживачког института организације и информатизације здравља, овај нови програм би ускоро могло да почне да користи чак 21.600 неуролога и скоро 6.700 онколога.
Може се одвојено говорити о могућностима употребе вештачке интелигенције у онкологији, јер се посебно у овој области бележи велики помак, озбиљан прогрес у вези са применом нових технологија, за Спутњик каже ректор Руског националног истраживачког медицинског универзитета Сергеј Лукјанов:
„Уз употребу нових достигнућа не само да се успешније могу уништавати ћелије рака, већ се у процес борбе активно може укључити и имунолошки систем самог пацијента“.
Осим поменуте платформе, истиче се још неколико руских стартап пројеката, попут „Јутерум џенетикс“ који је створен у име борбе против процеса старења. У оквиру овог пројекта врше се истраживања могућег добијања плурипотентних матичних ћелија из обичних, наравно, све уз помоћ вештачке интелигенције.
Ту је и програм „Опен лонџивити“, који обећава да ће направити истоимену онлајн платформу уз чију ће се помоћ радити на издвајању главних биомаркера старења и истраживати сви могући начине да се продужи живот — од примене различитих препарата до персонализоване дијете.
Још један руски пројекат привлачи пажњу — „Треће мишљење“. Он представља систем за дијагностиковање болести који укључује могућност препознавања патологије уз помоћ медицинских дигиталних „слика“, рецимо на основу рендгенског снимка плућа, компјутерски обрађених снимака магнетне резонанце или ултразвука.
Све ово не чуди, иако звучи готово као научна фантастика, већ је, штавише, сасвим очекивано, имајући у виду да вештачка интелигенција управо може имати примену у рехабилитационој медицини, говори Сергеј Лукјанов.
„Успостављање функција организма и пре свега поновно активирање можданих функција које су услед повреда, инфекције или можданог удара изгубљене, биће ускоро могуће уз примену вештачке интелигнеције у медицини. Огромни успеси се бележе и у области имунологије, тако што се уз примену моделовања доводи до снижавања интензитета упалних процеса“, објашњава експерт.
Осим на самим програмима који имају за циљ дијагностиковање, лечење, поновно успостављање изгубљених функција организма, ради се и на стварању система „Робомед“. Овај систем ће аутоматизовати и сређивати административне процесе унутар клиника, што ће омогућавати брзу адаптацију на сталне промене. Систем ће чувати све податке о пацијенту у јединственој бази података, односно електронском картону, што ће омогућавати да се брже констатује динамика лечења и опште стања пацијента. Такође, овде је идеја да клиника не добије одмах новац за одређене услуге, већ у зависности од дужине и ефикасности лечења, као и коначних резултата на основу преписане терапије. Овде ће програм бити „трећи учесник“ и врста независне експертизе у односу пацијент—лекар.
Са друге стране, оно где у свету вештачка интелигенција засад бележи значајне помаке и резултате су, на пример, „паметна сочива“ које је направио „Гугл“. Ова сочива са интегрисаном микро-шемом могу да прате ниво шећера у крви у сузи дијабетичара. Компанија „Ексцијенција“ заједно са „Верили“ ствара биоелектричне лекове, односно минијатурне уређаје — имплантате који могу да мењају електроимпулсе које предају наша нервна влакна.
Појам вештачке интелигенције односи се на рачунарске програме и системе са способностима реализовања сложених задатака, односно симулацијама функционисања људског размишљања. Потпомогнут напретком модерних технологија и науке, прогрес на пољу вештачке интелигенције највидљивији је у психолошким и физиолошким истраживањима природе људског ума. У тој сфери, најважније области истраживања су обрада података, препознавање модела различитих области знања, као и примењене области попут медицине.
