Ових дана је руско Јавно тужилаштво приступило је масовној провери свих кривичних процеса у складу са Чланом 138.1 Кривичног закона који предвиђа казне за набавку „шпијунских“ техничких средстава.
Аудио-оловке, скривене камере, бубице, микрофони: у првом полугодишту 2017. године за илегалну купопродају шпијунске технике осуђено је више од 100 лица. Упркос томе, на тржишту се може наћи ова роба у износу од неколико милиона долара.
Експерти сматрају да је законодавство у тој области недоречено. Штавише, бројне контрадикције одредби постојећих закона разматрају се и на вишем нивоу.
Дејуре, у Русији је забрањена употреба сваког електронског уређаја из категорије „специјалних техничких средстава, чија је намена тајно прикупљање информација“. Не постоји списак уређаја који су забрањени, а судски органи се оријентишу према владиној уредби од 10. марта 2000. године. Ипак, овај документ само овлаш даје опис и карактеристике шпијунских геџета. Ту се, на пример, помињу „специјална техничка средства за тајно прикупљање информација и снимање звука“ или „видео-камере скривене у кућним предметима“. Другим речима, ако сте власник чајника у којем се налази уграђена камера за надгледање кућне помоћнице, можете бити кривично гоњени.
Колизију слова закона и свакодневног живота илуструје случај Евгенија Васиљева. Овај пољопривредник и сточар нашао се под ударом закона јер је набавио огрлицу за краву која на себи има џи-пи-ес локатор, али и систем за контролу звучних таласа. Експерти ФСБ су тако лоцирали краву и власника, а потом и покренули поступак.
„Функција контроле звучних таласа не мора обавезно да буде разлог за тајно прикупљање информација и посредно не мора да буде разлог за покретање поступка“, сматра адвокат и стручњак у области високих технологија Павел Домкин.
Међутим, анализа судске праксе показује да су разлози за подизање оптужнице често ипак употреба уређаја који се не користе у домаћинству и у добронамерне сврхе. Проблем је што ови уређаји могу да доведу у питање приватност других лица. Године 2016. је у руском граду Чељабинску новчано кажњено лице које је продавало наочаре за сунце које су у себи имале уграђен микрофон и минијатурну видео-камеру.
Експерти ипак инсистирају на томе да би контрола над куповином и продајом оваквих уређаја морала бити значајно оштрија. Проблем се не тиче само државне безбедности већ и приватности појединаца.
„Сада су ови уређаји доступни на сваком кораку и дешавају се прилично озбиљне ситуације, као када је у радном кабинету чувеног глумца и редитеља Армена Џихархањана нађена ’бубица‘ која је снимала његове разговоре. Испоставило се да је тај уређај монтирала (бивша) супруга у жељи да прати и прислушкује свог мужа“, подсећа Домкин.
Док не буде врло јасно дефинисане регулативе, Домкин саветује да се људи уздрже од куповине ових уређаја. Или да, ако већ постоји прека потреба, то не раде преко интернета, већ у редовној продаји, јер се у руским продавницама технике уз, на пример, трекер — локатор за стоку, може добити сертификат у ком је тачно објашњено поље деловања уређаја.
