Вода извире на падинама планине Радан, на југу Србије, једна је од ретких високоалкалних, чија је ПХ вредност између 8,8 и 9,2, а карактерише је доминација хидрокарбонатног јона, што значи да повећава алкалну резерву крви, чиме поспешује елиминацију слободних радикала и других штетних производа метаболизма.
Свесни ових благодати били су радници компаније „Планинка“, који су на почетку болне транзиције решили да преузму компанију. Десет породица откупило је више од 50 одсто акција, а њих 30 власници су чак 70 одсто фирме у чијем је саставу, поред Пролом бање и Луковска бања.
„Наша процена је била да ћемо спасити предузеће ако откупимо и тако је било, ми смо и власници и управљачи, а концепт развоја је само наш, па је и комплетна одговорност само на нама“, каже за Спутњик Радован Раичевић, генерални директор „Планинке А. Д.“.
„Циљ је био да спасемо оно што нам је давало хлеб, али временом смо схватили да је једнако важно да младе људе задржимо у нашем крају. Куршумлија је неразвијена општина и нисмо могли много да рачунамо на развој инфраструктуре. Рекли смо, нека држава ради свој посао, ми ћемо свој, довољни смо сами себи, нисмо навикли да тражимо и тако је најбоље“, објашњава Раичевић.
Компанија у власништву радника успела је оно што држава није, Луковска бања развијала се упоредо са преквалификацијом радника који су до тада били запослени у тепихари. Ткачи су учили како да буду угоститељски радници. Први хотел отворен је 1999. године, а данас на обронцима Копаоника расте трећи коме ће моћи да позавиде сви хотелски објекти у чувеном ски-центру. Били смо свесни да ако једном млади оду, повратка нема, зато смо смишљали различите стимулације које важе и данас, каже Раичевић.
„Ако запослени и запослене доведу невесте или момке за женидбу са стране, ми их одмах запошљавамо и организујемо свадбе. Млади и сада оду у велики град, али често се после две године врате из Београда са новом молбом за запослење, примамо их. Из многих породица раде две и више генерација. Хотел који градимо такође подижемо из сопствених средстава, радимо без кредита, то нам је политика, сакупи средства — па улажи“, каже саговорник Спутњика.
У Пролом бањи ситуација је, нажалост, другачија, од 110 стално запослених, само је шест мештана, јер је у том крају све мање људи. Многи су се из овог места преселили у Куршумлију. Наш саговорник објашњава да су у овом крају готово сва села празна. Између два последња пописа број становника смањио се за десет одсто.
Ипак, велики новац, чак милион и по евра, управо је уложен у нови велнес-центар и медицински део ове здравствене установе. То је било неопходно јер је бања изгубила добар део гостију.
„Иако радимо као специјална болница, нисмо везани за здравствени фонд, уз Атомску бању једини немамо клијентелу чије лечење плаћа држава. Окренути себи у тешким условима пословања, натерани смо да овако ширимо посао и задовољни смо процентом попуњености капацитета. Имамо за плате и друге обавезе, а што претекне, инвестирамо како би Пролом бању приближили европским“, објашњава први човек „Планинке“.
Последње велико улагање се исплатило, сваког викенда на југ Србије на одмор долазе велике групе туриста из Македоније, а посебно из Бугарске. Они су заинтересовани за разгледање природног феномена „Ђавоља варош“, о коме од 1995. године брине компанија. Многи долазе и због верског туризма, обилазе четири цркве које је такође изградила „Планинка“.
Ипак, вода коју користе у Клиничким центрима у Београду и Нишу даје две трећине прихода малој компанији на југу. Њена продаја и преко граница Србије доноси највећи профит који се улаже у нове послове.
„У Русији се највише прода у Санкт Петербургу, где је могуће наћи у апотекама, што показује да је више прихваћена као лековита у тој далекој земљи него код нас, наш трговац је добио сертификат и то право од тамошњих лекара. Нису у питању велике количине, као пре четири године када смо почели, санкције су повећале трошкове превоза, али радимо. Извозимо у све земље окружења, осим у Хрватску, у Аустралију, Америку, а пробне количине управо су отишле у Кину“, каже Раичевић на крају разговора за Спутњик.
Прича о Пролом и Луковској бањи је прича о томе како један део најнеразвијенијег краја Србије може бити спасен захваљујући вољи и договору, у овом случају, неколико породица.
Држава има разлога да дође овде и улаже, огромно пространство општине Куршумлија простире се на 950 квадратних километара, а има свега 20 хиљада становника, али и преко 40 стратешких локација са природним богатствима и свим предусловима за развој.
Док леже у базену са термалном водом јединственом у Европи, посетиоци овог места буквално гледају на срце Србије. У „Планинки“ за Спутњик још кажу да грађани не треба да се плаше близине Косова и Метохије и да је време да после словеначких и мађарских терми открију лепоте и благодати своје земље и свој новац оставе у Србији.
