Очигледно, нису пресудне само паре. У нашој земљи, према раније објављеним подацима Пореске управе, живи више од 21.000 динарских милионера, а Национална асоцијација туристичких агенција Јута је пак регистровала да је Нову годину под палмама, на егзотичним дестинацијама попут Сејшела или Малдива, дочекало тек неколико десетина људи из Србије.
Љубитељима топлијих крајева је интересантнији дочек Нове године ипак био у Дубаију и Абу Дабију, као и на Тајланду, где је одлазак за новогодишње и божићне празнике и за време ђачког распуста укупно резервисало око 400 гостију из Србије, каже за Спутњик директор Јуте Александар Сеничић. На Тајланду је око 200 туриста који су искористили цене авионског превоза и аранжмана које су биле повољне у односу на квалитет услуга које та туристичка агенција пружа. Сеничић, ипак, каже да се путници из Србије ретко одлучују за ове дестинације.
„Ту нема неких великих варијација. Приближно је исти број гостију у последњих пет-шест година. С времена на време се појаве нешто повољније цене авио-карте, која у највећем броју случајева заузима највећи износ цене аранжмана. Тада, евентуално, долази до нешто мало већег интересовања“, каже Сеничић.
Највише грађана Србије који су се одлучили да отпутују за празнике, Нову годину је, традиционално, дочекало у градовима земаља у нашем окружењу. Вероватно сходно економским могућностима, за Нову годину су, напомиње директор Јуте, најатрактивније биле туре по европским градовима аутобусом.
„То су најјефтиније туре које се нуде на тржишту. Оне могу да се нађу већ од неких четрдесетак евра, па навише, у зависности од броја ноћења и у каквим хотелима се одседа. Са пуним туристичким програмом су нешто скупље туре. То је већ претходних десетак година туристичка понуда која се највише тражи за Нову годину“, истиче Сеничић.
Ове године је око 50.000 наших грађана дочекало Нову годину управо у европским градовима, углавном у окружењу, пре свега онима на северу Италије, у Бечу, Прагу, Будимпешти, Солуну.
Десет пута мање их је отишло на дочек у европске престонице, које су према интересовању на другом месту. За њих се одлучују наши платежно способнији људи, јер је реч о аранжмана који, како напомиње, укључују авионски превоз. Најатрактивнији су били Париз, Рим, Лондон, Барселона, Мадрид, Лисабон.
На питање да ли се зна колико је пак страних гостију у Србији провело „најлуђу ноћ“, Сеничић каже да тих података још нема, а да коначне резултате можемо очекивати тек крајем јануара.
„Оријентационо, очекујемо неколико стотина хиљада гостију. Знамо да су капацитети, кад је реч о Београду, Нишу, Новом Саду, били распродати. Поготово је то био случај са онима у Источној Србији, од Пролом бање, па све до Неготина, Зајечара, Бора, Борског језера. Ту је Нову годину дочекао велики број гостију из Румуније и Бугарске. Резервације за дочек Нове године су рађене чак негде на почетку ове године“, предочио је Сеничић.
Притом је, каже, сам Београд угостио нешто мање од 100.000 страних туриста. Поред оних који су у српској престоници прославили долазак 2018. године, ту су, додуше, убројани и они који ће у Београд доћи за Божић и током ђачког распуста. То су озбиљне цифре. Већ постајемо препознатљива, добра, озбиљна дестинација, истиче Сеничић.
Он је ту тврдњу поткрепио подацима да је у 2017. години Србију посетило око 20 одсто више страних гостију, а Београд и неки проценат више у односу на годину раније. Сеничић је уверен да ће, с обзиром на најаве које имају, тај тренд бити настављен и у 2018.
„Очекује се да се отвори и руско тржиште. Недавно је потписан протокол о сарадњи. Биће, ми се надамо, нешто релаксиранији долазак руских туриста на наше тржиште, и на то озбиљно рачунамо“, истиче директор Јуте за Спутњик.
Он је указао и на долазак све већег броја гостију из Кине. Сваке године их је све више, а и даље се ради на томе да се они привуку јер се, како напомиње, на то чувено кинеско тржиште о ком се много прича, тешко улази.
Сеничић је објаснио да они долазе овде како посредством домаћих агенција тако и оних из окружења јер се, сходно интересовањима гостију из Кине, форсирају туристички програми који укључују неколико земаља региона.
