Гомила бесмислица набацана на једно место која се може демантовати простим рашчлањивањем, прва је реакција Душана Пророковића из Центра за стратешке алтернативе, на тврдње бившег хашког тужиоца Џефрија Најса у интервјуу хрватском „Јутарњем листу“ да су „Западне силе средиле да се Србији не суди за геноциде“.
„Од тренутка кад је Запад наредио Холбруку да жртвује територију и становништво Сребренице, Жепе и Горажда, повлачећи ваздушну подршку Холанђанима, Србија је уживала посебне повластице Запада“, сматра Најс и потанко наводи да су те повластице укључивале одлуку Међународног суда правде која ослобађа Србију оптужнице за геноциде, неуспех да се оптуже други лидери државе Србије, Зоран Лилић или Момир Булатовић, неуспех да се Срби попут генерала Момчила Перишића оптуже за геноциде и да не набрајамо више.
Читав низ бесмислица
Просто, напомиње Пророковић, Џефри Најс навео је пуно неистинитих података, а праве разлоге зна само бивши хашки тужилац.
„Не знам да ли се ту ради о покушају анестезирања хрватске јавности, објашњавања да је Србија, ето, имала неку велику нагодбу са Западом, па су због тога неки хрватски генерали, што из Хрватске, што из Босне и Херцеговине, осуђени. Или је у питању неки други разлог“, резонује Пророковић за Спутњик.
Међутим, у циљу демантовања свих теза које је Најс изнео, Пророковић истиче да је Велика Британија поднела резолуцију Савету безбедности УН у којој се експлицитно наводи да су Срби криви за геноцид који се догодио у Сребреници.
„Дакле, оно што није могло да се докаже кроз рад Хашког трибунала, желело се кроз једну резолуцију Савета безбедности. Западне земље, у првом реду САД, Велика Британија и Немачка, нису одустале од тога. И кад погледамо, не само њихове политичке потезе, него и позиционирање академске јавности, пројекте који се финансирају кроз научноистраживачке институте, видећемо да се на тој геноцидности српског фактора наставило. Са инсистирањем и заокруживањем једног таквог става,“ посебно подвлачи Пророковић.
Ипак, тај тренд јењава, јер, како каже Пророковић, пре 15 година нисмо могли да живимо од свих тих оптужби које су долазиле са разних страна и које су најчешће биле засноване на фалсификатима.
Како се калило наметање геноцида
„Научни радови, који су били темељени на неким фалсификатима и логичким грешкама, овде су нама представљани као неупитни докази, ето, да су извршени геноциди широм бивше Југославије. Највећи, је л‘ тако, у Сребреници. А такође, да је код Срба постојала некаква геноцидна намера дугорочно грађена“, подсећа Пророковић.
Сад то ипак јењава, додаје он, а ја бих то довео у везу и са протоком времена, али и са променом односа снага у свету.
„Ипак је та теза доминирала кроз западну академску заједницу. Код колега из Русије, Индије, Кине сасвим су преовладавали други ставови и другачији су закључци презентовани. Како се тај однос снага мењао у светској политици, тако се мења и у овим академским круговима. Неке друге тезе постају доминантне“, категоричан је Пророковић.
Што се тиче самог Џефрија Најса и његових колега, понавља он, не знам о чему се ради.
„Да ли је то сад некаква политичка порука или је можда недостатак посла. Хашки трибунал је распуштен, ти људи сад морају да траже неке ’тезге‘. Морају негде да се удоме. Морају нешто да раде“, јасан је Пророковић.
Можда ће, резонује он, кроз НВО сектор наставити са пројектима које ће финансирати хрватска или нека друга Влада да доказују да су Срби имали некакав договор са Западним силама.
„Но, ради се о глупостима које ће имати можда некакв краткорочни ефекат и имаће своју употребну вредност за хрватско или муслиманско јавно мњење, али ништа више сем тога“, закључује Пророковић.
