Та правила се тичу и наизглед небитних ситница. Продуценткиња и директорка организације „Жене у свету филма“ Кети Шулман за један амерички лист је изјавила како је приметила да када се сусреће са мушким колегама у њиховим радним кабинетима, врата остају отворена. То се дешава на захтев мушкараца који не желе да буду оптужени за сексуално узнемиравање. Са друге стране, Шулманова је приметила да се нико више при сусрету не љуби у образ и не грли.
Чини се да су сви мушкарци у Холивуду, благо речено, постали параноични. Они уопште не схватају шта смеју да раде, а шта не. Свакако, они не желе да их оптуже за сексуално узнемиравање. Многи менаџери, продуценти и уопште пословни људи у Холивуду имају за секретарице младе жене, са којима уопште не знају како да се понашају.
„Никада нисам имао намеру да икога узнемиравам или било шта нажао учиним било којој жени. Али, напросто, у светлу свега што се догодило, не знам како да се понашам. Мушкарци у Холивуду данас живе као некад Јевреји у Немачкој“, изјавио је један од продуцената.
Наводе се и приче оних жена које су, да би опстале у Холивуду, морале на много тога да зажмуре. Оне тврде да је култура мушке супериорности одувек свеприсутна у свету шоу-бизниса. Једна сценаристкиња признаје да је годинама радила на томе да у себи изгради психолошке механизме како би се прилагодила ситуацији онда када би је мушкарци „одмеравали од главе до пете“ или константно у њеном присуству намерно правили непристојне коментаре.
Једна од бивших директорки једне велике продуцентске куће говори да ју је шеф непрекидно сексуално узнемиравао. Кад год би остали сами у канцеларији, њега нису занимали пројекти, већ би јој изнова причао да је замишља голу, отворено говорио да жели сексуалне односе са њом, уз то јавно се хвалећи лепотом тадашње девојке.
Случај Вајнстин је покренуо лавину
Још сасвим недавно друге жене које су пријављивале сексуално узнемиравање ништа нису успеле да постигну. Новинарка Ким Мастер направила је још у августу читаво истраживање поводом понашања Роја Прајса, шефа студија „Амазон“. Међутим, причу Ким Мастерс нису хтели да објаве, јер жена која је оптуживала Прајса није била спремна да све изнесе у јавност. Након што је случај Вајнстин привукао много пажње, Мастерсова је ипак објавила своју причу, тада поткрепљену изјавама жене која је била Прајсова жртва. Након објављивања материјала Прајс је удаљен са позиције, а потом је и сам дао отказ.
Сада неки медији имају посебну рубрику у којој се наводе нови случајеви сумњивог сексуалног понашања. Ким Мастерс сматра да ће неизбежно доћи до откривања нових случајева. Уз то, полиција Лос Анђелеса је формирала оперативну јединицу која се бави сексуалним деликтима. Приватни детективи који су се иначе бавили таквим случајевима сада не знају „куда главом ударају“ од посла.
Холивудске активисткиње, које се боре за права жена у шоу-бизнису, свесно користе ову ситуацију како би коренито промениле правила игре на дуге стазе. Родна равноправност не постоји у Холивуду и ситуација је заиста отужна, говори Стејси Смит, професорка новинарства на Универзитету Јужна Калифорнија. Она води статистику која каже да мушкарци чине 75 одсто укупног броја активних продуцената и да су 85 одсто режисера мушкарци.
Опра Винфри, Ава Дуверни, Риз Витерспун, жене чија имена носе специфичну тежину у Холивуду, отворено се боре за једнака права жена у Холивуду. Оне се јуче у то име и званично формирале покрет „Вајнстин“ (Timeʼs Up). Остаје да видимо чиме ће се завршити лавина покренута случајем Вајнстин.
