Више од 90 одсто стручњака из неколико области који су учествовали у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији изнело је став да је прерано доносити било какве одлуке о судбини јужне српске покрајине, утисак је историчара Александра Раковића који је и сам узео учешће у расправи о КиМ.
Иако је изношење званичног става државе о овом важном питању најављено за март, Раковић каже за Спутњик да је у овом моменту готово сигуран да још не постоји правично решење за косовско-метохијско питање.
„Ситуација је сада боља него пре 20 година, али су још Американци и НАТО доминантни у намери да се ово питање реши сад. Ако се то сада буде решавало, то ће бити неповољно по нас. То значи да би требало да чекамо бољу прилику кад се буду могле доносити правичније одлуке. А видимо да се међународне околности мењају и да неке земље повлаче признање Косова, док неке тврде да га нису никад ни признале“, напомиње наш саговорник.
Раковић, притом, не види како би се сада уопште питање Косова и Метохије решило у нашу корист и мисли да нам је у овом случају време савезник и да због тога не треба да журимо. Он додаје да је јасно из решења које нуде Америка и НАТО да им се жури да заврше косовско питање онако како њима одговара.
„Ако погледамо њихове формулације за решење, да Србија у ЕУ уђе без Косова и Метохије, а да Косово чак у неком моменту добије столицу у УН, то је за нас неприхватљиво. У овом моменту, они на томе инсистирају и притискају нас нашим путем у ЕУ. Међутим, не постоји ништа што је нама прече од територијалног интегритета наше земље. Ако нас неко условљава, то не треба да прихватимо и требало би да кажемо — урадили смо све што смо могли и више од овога не можемо да урадимо“, сматра Раковић.
У међувремену, како каже, требало би да чекамо боље политичке прилике за које верује да нам иду у сусрет, а да то време искористимо тако што ћемо јачати наш капацитет на Косову и Метохији у сваком погледу.
„Због тога сигурно можемо да очекујемо притиске са Запада, али не морамо више на њих да пристајемо, јер они не могу више да направе онакве сценарије какве су имали деведесетих. То је сада немогуће, јер ни они сами не могу да нађу консензус у оквиру бриселске бирократије око тога како да нас ’муче‘. С обзиром да то не могу, онда ни ми не треба да трчимо ка решењу када ни они сами не знају шта ће. Имамо пет држава у ЕУ које не признају Косово, што значи да не постоји консензус око тога шта раде, нити они наступају са јасном политиком. Постоји неколико земаља које нас уцењују и притискају на челу са САД и неким европским земљама, као што је Велика Британија, али нису они цео свет“, напомиње Раковић.
Раковић верује да је реинтеграција Косова у Србији могућа и да само треба да будемо стрпљиви и да сачекамо да Запад који је стварао независно Косово, а који је већ сада у стању дезинтеграције, тај процес приведе крају. Он сматра да на то не треба дуго да се чека, јер је то, по његовим речима, почело да се дешава још од референдума у Шкотској 2014. године, наставило се преко банкрота Грчке 2015. и одласка Британије из ЕУ 2016. године, а кулминирало једностраним проглашењем независности Каталоније 2017. године.
Пре 20 година, подсећа Раковић, нисмо могли ни да замислимо да ће се то дешавати, а сада је то процес који траје. Управо због тога, закључује он, ми треба да сачекамо да њихова дезинтеграција буде настављена, па тек онда да питање Косова и Метохије решавамо.
Промене политичких околности на међународном плану, по речима Стевана Гајића политиколога са Института за европске студије, практично су нам пред вратима.
„Неприхватање Суда за злочине ОВК од стране Приштине је заправо први значајнији сукоб између њих и Запада. У прилог томе, подсећам на речи британског амбасадора који им је поручио да „не би желео да сада Косово пође уназад", што је на неки начин алузија на то да би Србија могла поново да успостави контролу над Косметом. Амерички амбасадор им је реко да њихово понашање (Тачија и Харадинаја) види као „забијање ножа у леђа" и као издају савезништва из 99. Тако да је ситуација већ промењена," каже Гајић.
Но, наш саговорник тврди да ове промене на међународној сцени нису кренуле са Балкана, већ се зачеци могу тражити у решавању сиријске кризе, али и због чињенице да је Турска, која је некада била савезник Приштини и Сарајеву, променила курс.
По његовим речима, однос са косовским Албанцима и Турском се изменио и тај сукоб има више слојева: од политичког, јер је Ердоган ушао у озбиљан сукоб са Америком, док су им Албанци лојални, до чињенице да се Турској не свиђа што на Косову постоји асимилација турске мањине у Албанце. Гајић напомиње и да се не сме занемарити чињеница кад се прича о променама на међународној сцени, да и Кина види Србију као главну земљу на Балкану, што знатно мења политичку ситуацију на међународној сцени.
„Балкан је одувек био западно крило Блиског истока. Догађаји на Блиском истоку имају директне последице на дешавања на нашем подручју и обрнуто. У том смислу, све што се сада тамо дешава треба да иде нама у корист. Али, ако ми то не будемо могли да препознамо, никакве промене на међународној сцени нам неће помоћи,“ истиче Гајић.
У том контексту гледано, наш саговорник напомиње да Србија још може да изађе из штете која је направљена Бриселским споразумом, а то је, додаје он, министар Александар Вулин помињао. И да се сачекају околности у којима би Србија могла да оствари свој суверенитет на читавој територији у складу са Уставом. Време ради за нас, закључује Гајић.
