Историчар др Александар Раковић каже за Спутњик да су резултати у Србији другачији него на глобалном нивоу зато што је Србија у последњих тридесетак година „имала другачији развој од осталих земаља“.
„Не могу у Србији бити популарни лидери држава које су бомбардовале Србију и радиле јој о глави. Према томе, логично је да буду најпопуларнији они који су Србији помагали и пружали јој руку, а то су Русија и Кина и њихови председници. За мене је то очекивано и ако погледамо и друге аспекте и ако се мало удубимо у српску јавност, онда видимо да су ти осећаји према Русији и Кини и другим земљама са којима је Србија делила судбину, врло позитивни, пријатељски, па чак и братски“, сматра Раковић.
Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић каже да, управо због тога што се бави истраживањима јавног мњења, у њих не верује. Кад је реч о папи Фрањи, могуће је да је глобално најпопуларнији лидер, зато што је од дана кад је изабран за поглавара Римокатоличке цркве слао мирољубиве и поруке толеранције. Миливојевић, међутим, није сигуран да је добар пласман Меркелове на листи глобалних лидера тачан, већ је пре спинован.
Кад је реч о српском избору, врло је вероватно да руски и кинески председник јесу људи који су најпопуларнији из више разлога.
„Прво, у Србији постоји нешто што је део српског идентитета, а то је русофилија, као и вишак позитивних емоција којих Срби, махом, имају према Кинезима, без обзира ко Кину у датом тренутку представља. Дакле, то није везивање за личност, већ пре свега за Русију и Кину као такве“, истиче Миливојевић.
Кад је реч о Ангели Меркел која се у Србији нашла на трећем месту по популарности, Миливојевић сматра да је евидентно да то није тачно и да је њен пласман изведен на основу тога што је „главни протагониста приче о љубави са Немцима на силу“ Александар Вучић добио 56 одсто гласова на изборима, што је тумачење које не држи воду, с обзиром да је међу тих 56 одсто који су гласали за Вучића огромна већина оних „који су много више русофили него германофили“.
Раковић истиче да је познато да је став јавног мњења Србије окренут против НАТО-а и да није већински окренут ка уласку у ЕУ.
„Државне власти су се определиле за другачији пут и оне ће за тај пут морати поново да питају грађане, да добију одобрење на неким следећим изборима или чак на референдуму. Уколико то питање буде постављено, грађани ће дати одговор онакав какав дају и у анкетама“, каже Раковић.
Према његовим речима, резултати анкете показали су да су Срби потпуно отпорни на западну пропаганду, најпре због тога што су, преко својих леђа, осетили и „оружану пропаганду“ која иде упоредо са медијском.
„Сви Срби су добили по леђима од те пропаганде, тако да носиоци те пропаганде не могу да их лажу. Где год је било могуће у некој земљи да људи имају свест шта значи тај мир који се доноси бомбама, ти људи не могу позитивно да мисле ни о тим медијским бомбама, које само на другачији начин желе да утерују један нови модел, који је потпуно у нескладу са православном цивилизацијом и идентитетом српског народа“, истиче Раковић.
Кад је реч о очигледном паду поверења Срба у актуелног америчког председника, Миливојевић сматра да су Срби очигледно превише очекивали од Трампа.
„Кад говоримо о српским позитивним емоцијама према Трампу током предизборне кампање у САД, оне су биле једна врста реакције на све оно негативно што су према Србији учиниле претходне демократске администрације, од Клинтонове до Обамине, односно они који су персонификовали те две администрације. Није ту било неке превелике љубави према Трампу, а са друге стране, уследило је разочарење, јер Срби су живели у заблуди да ће се америчка спољна политика мењати, заборављајући да је једна од константи америчког идентитета да се све може мењати, али не и спољна политика, уз ону синтагму да Америка има право да интервенише свугде где је угрожен амерички национални интерес, а то где је угрожен — сама Америка одлучује“, каже Миливојевић.
Пад поверења Срба у Трампа Раковић објашњава његовим поразима код куће, подсећајући да се он одрекао својих најближих сарадника кад је дошао на власт, као и да није испунио ниједно предизборно обећање.
„Од његове најаве обрачуна са вашингтонском мочваром, дошли смо до тога да је он постао део те вашингтонске мочваре и због тога људи у нашој земљи немају поверења у њега. Раније су имали поверење да ће тај притисак који је Америка стално наметала Србији од 1991. до данас коначно спласнути, али као што видимо, он је исти, чак добија и неке нове замахе и ту је и узрок овом великом разочарењу које Срби имају у Трампа. Доста су очекивали. Срби су на неки начин били очарани Трампом, а сад су разочарани“, закључио је Раковић.
