Која опција ће водити Београд у наредне четири године, знаће се више после избора који би требало да буду одржани у марту ове године. После седнице Српске напредне странке на којој је и званично одлучено да неће бити ванредних парламентарних избора упоредо са београдским, из ове странке су најавили да ће листа кандидата за одборнике градске Скупштине бити објављена у понедељак.
Осим овог сазнања, дефинитвно је и да коалициони партнер СНС-а на републичком нивоу — Социјалистичка странка Србије, неће то бити и на београдским изборима. Бар не у предизборној опцији. У то име је, председник СПС-а Ивица Дачић у коалицији са Јединственом Србијом, већ најавио Александра Антића као кандидата за градоначелника. Спрема се и опозиција.
Иза бившег градоначелника Београда Драгана Ђиласа на београдским изборима стаће Небојша Зеленовић, председник странке Заједно за Србију (ЗЗС), лидер Покрета слободних грађана (ПСГ) Саша Јанковић, председник Народне странке (НС) Вук Јеремић и лидер Левице Србије Борко Стефановић.
Драган Шутановац, лидер Демократске странке, биће уједно и кандидат ове странке за првог човека Београда, а исто то намерава да буде и Чедомир Јовановић, лидер Либерално демократске странке. Александар Шапић, председник општине Нови Београд на овим изборима наступа као кандидат Групе грађана. Председник Социјалдемократске странке (СДС) Борис Тадић, који је заступао идеју да за локалне изборе у Београду опозиција наступи на једној листи, што се очито неће десити, још размишља да ли да истакне свог кандидата или да подржи туђег. Да ли би то био Ђилас или Шутановац, још није одлучено.
Српска радикална странка ће највероватније ићи као и у век самостално, док се у ДСС-у још калкулише којим путем да крену.
Питање је како ће „Двери“ и „Доста је било“ ићи на изборе, али се спекулише да би могли и у коалицији. Да ли би им се, и у тој опцији, прикључио и Љубиша Прелетачевић Бели, за сада је без одговора.
Директор Агенције за испитивање јавног мњења „Фактор плус“ Владимир Пејић за Спутњик каже да би, према истраживањима које је ова агенција спровела уочи Нове године, цензус сигурно прешли СНС, СПС, Ђилас, Шапић, ДС и највероватније СРС.
„Двери“, и „Доста је било“ имају реалну шансу да пређу цензус само ако иду заједно, а ако иду самостално, то ће бити знатно теже, каже наш саговорник.
Ђилас, који је, заједно са Шапићем, до сада имао изједначену позицију на трећем месту, тренутно има благу предност, што је по речима нашег саговорника и очекивано, јер иза себе ипак има страначку инфраструктуру, док председник општине Нови Београд то нема.
СНС листа је, по речима директора Агенције „Фактор плус“, тренутно на око 40 одсто подршке. Он напомиње да, иако би друго место требало да заузме СПС, не треба заборавити ни Прелетачевића, који је за сада велика непознаница. Јер, иако се нигде не појављује, има још људи који су у ситуацији да не знају за кога да гласају, па би могли да гласају за њега.
„Прелетачевић и јесте многима главобоља, то је био и на председничким, а сад може да буде и већа, ако се људи одлуче да гласају за њега, јер то су углавном несигурни, такозвани лабави гласови, који могу, а и не морају да изађу на гласање. Тако да је сада његову позицију, али и резултат, тешко предвидети“, каже Пејић.
Како сада ствари стоје, према истраживањима, највероватније је да ће градска Скупштина бити реплика републичког Парламента, односно, да ће власт чинити савез око СНС-а и СПС-а.
„Овде СПС има задатак да пређе цензус, јер су они ту негде на мало више од шест одсто, што јесте сигуран цензус, али када је пет одсто близу, увек треба бити опрезан. СНС и СПС би у овом случају имали сигурних 45 одсто, можда и неки проценат више, што значи да како год да се окрене, имаће више од 50 одсто одборника у градској Скупштини, тако да им то гарантује да владају Београдом и у наредном периоду“, оцењује Пејић.
С друге стране, додаје он, велико је питање да ли би се сви остали, који би прешли цензус, удружили, а лично сматра да је то мало вероватно. Он напомиње да не треба заборавити да би СНС-у као највећој странци припала и одборничка места свих странака које не би прешли цензус, што би увећало њихов одборнички капацитет.
Скупштина Београда има 110 одборника који се бирају на локалним изборима на четири године. Крајњи рок за одржавање београдских избора је 23. март 2018. године, али, како је то радни дан, а избори се обично одржавају недељом, последњи дан за њихово одржавање заправо је недеља 18. март.
Према важећим роковима, Маја Гојковић, председница Народне скупштине Србије може да распише изборе за Град Београд најраније 17. јануара, а најкасније 1. фебруара. По истом закону, од дана расписивања избора до дана одржавања избора не може протећи мање од 45, ни више од 60 дана. Прича о кандидатима за првог човека главног града је у исто време и помало парадоксална, с обзиром да се он не бира на директним изборима, већ у Скупштини града, из редова одборника, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника.
У пракси, то значи да градоначелник може да буде било ко од 110 одборника, колико их има у градском Парламенту, односно, било који одборник било које странке која буде део владајуће већине. Ипак, највећа мистерија јесте ко ће бити кандидат највеће странке — СНС-а за градоначелника Београда.
