Овако је 45. председник Америке, чија ће прва годишњица на функцији бити обележена 17. јануара, описан у књизи Мајкла Волфа „Ватра и бес“ која је привукла пажњу читавог света и изазвала очекивани гнев самог Трампа и његових присталица.
Да ли је Трамп оклеветан или је приказан верно? Да ли ће бити проглашен ментално неспособним и уклоњен с функције активирањем 25. амандмана америчког устава? Или ће успети да се одржи до краја мандата, а онда се суочити с ТВ звездом и милијардерком Опром Винфри, чију кандидатуру прижељкују демократе а подржавају је и неоконзервативци који су подржавали и Хилари Клинтон, попут Била Кристола?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили председник Ист-вест бриџа Јован Ковачић и политиколог Александар Павић.
Спутњикови саговорници сагласни су у оцени да Волфовој књизи треба приступити с озбиљном дозом сумњичавости.
„Нажалост, одавно у америчком новинарству које је везано за естаблишмент важи правило — никад немој да дозволиш да истина стане на пут доброј причи“, указује Јован Ковачић. „То не значи да је ова књига потпуно неистинита, међутим, када се истина препакује на одређени начин, добија се резултат који се и прижељкује“.
„Волф је, чим је књига изашла, дословце рекао да се нада да ће његова књига довести до употребе 25. амандмана, на основу кога председник Америке може да се прогласи неспособним да обавља дужност и да на његово место дође потпредседник“, наводи Александар Павић. „Када је то рекао, Волф је практично признао шта је био његов задатак. Зато сад књигу и користе Трампови многобројни противници, и зато је она и добила оволики медијски публицитет. Ово је, дакле, само наставак борбе против Трампа другим средствима“.
Практично истовремено с објављивањем књиге „Ватра и бес“, у јавност су доспели и резултати истраживања Трамповог вокабулара које је показало да актуелни амерички председник, наводно, говори на нивоу десетогодишњег детета, ученика четвртог разреда основне школе.
„Свака му част, ако је оволико постигао у животу с таквом интелигенцијом…“, саркастично ће Ковачић, напомињући да сада сви причају о књизи и Трамповој интелигенцији, чиме је „у сенку пала вест да ФБИ поново отвара истрагу против Хилари Клинтон због могуће злоупотребе положаја, што представља удар Трампових присталица на онај део естаблишмента који му ради о глави“.
Волфова књига наводи и да Трампови сарадници редовно постављају питање његове менталне стабилности и (не)уравнотежености. С друге стране, Трампов дугогодишњи пријатељ и организатор његове председничке инаугурације Томас Барак у „Вашингтон посту“ тврди да „то није ментална нестабилност, то је менаџмент контролисаним и оркестрираним хаосом“.
„Трамп кроз читаву своју каријеру функционише управо на овај начин“, каже Павић и указује да такав начин функционисања очигледно даје резултате, те да Трамп намерно користи такозвану „тактику лудака“ и прекомерних претњи какву је користио и Ричард Никсон против Северног Вијетнама.
Прети ли Трампу опасност од активације 25. амандмана на амерички устав, који предвиђа смену председника услед здравствене онеспособљености, укључујући и менталну? Психијатар с Јејла Бренди Ли брифовала је у децембру конгресмене из обеју партија о Трамповом менталном здрављу, потом је изјавила да ће Трамп да се „распадне, и већ видимо знаке да се то догађа“. Један демократски конгресмен поднео је на усвајање „Закон о стабилном генију“ који тражи психијатријску евалуацију председничких кандидата, а Трампове присталице с деснице, попут Алекса Џонса, тврде да је управо ово пут ка уклањању Трампа 25. амандманом.
Јован Ковачић уверен је да тако нешто није могуће, јер „то неће дозволити онај део естаблишмента који стоји иза Трампа, а он је само врх те пирамиде“.
Међутим, додаје, предстојећи избори у новембру (за свих 435 места у Конгресу и 33 од 100 места у Сенату) „могли би да искомпликују ситуацију за Трампа“, али „економски показатељи иду Трампу наруку, а то ће највише утицати на резултат избора“.
„Чак и ако економија буде добра“, додаје Александар Павић, „подршку Трампове базе може да поремети питање имиграције, које се уз економију показало као најважније питање за његове гласаче. Ако он не буде почео да гради обећани зид према Мексику, ако буде пристао на сувише великодушну амнестију и радикално не смањи прилив миграната, он ће имати проблем са својом базом и може да изгуби већину. А ако изгуби већину, демократе се неће либити да пронађу било какав повод да покрену импичмент, а њега неће имати ко да заштити“.
Ова опасност за Трампа утолико је већа због истраге специјалног тужиоца Роберта Милера о наводном руском утицају на Трампов избор. У књизи „Ватра и бес“, иначе, цитиран је Стивен Бенон, који каже да је Трамп „путовао у Русију и мислио да ће се састати с Путином. Али Путина није било брига, па је он наставио да се труди (да му се приближи)“, а цитиран је и покојни Роџер Ејлс, Трампов пријатељ и некадашњи шеф „Фокс њуза“, који је рекао да би „Трамп учинио све за Путина“.
„Истрага наводних веза траје већ годину дана, али није пронађена ниједна мрвица доказа“, подсећа Александар Павић. „Милер ће покушати да искористи све што може, али ово су само гласине које се не могу сматрати доказом“.
У сваком случају, шта год од свега овога било тачно — од питања о Трамповој менталној (не)уравнотежености до наводног руског утицаја — шта нам о стању америчког политичког система говори већ и сама та чињеница да се о америчком председнику расправља на овакав начин?
То стање је катастрофално, резолутно ће Павић: „Читав Трампов досадашњи мандат обележен је оспоравањем његовог легитимитета, што је незабележено у америчкој историји. А о стању тог система додатно говори и то што се о Опри Винфри говори као о озбиљном кандидату. То је потпуна холивудизација америчке политике. Замислите како би изгледала кампања у којој би био Трамп против Опре Винфри?! То би, тек, био потпуни циркус. Све ово показује да је амерички политички систем зашао у касну фазу, налик оној коју је описивао Едвард Гибон у вези с позним Римским царством (у књизи ’Опадање и пропаст Римског царства‘). Америка је ушла у једну опасну фазу, у спиралу из које нема изласка, а плаши ме могућност да неко покуша да излаз потражи ратом“.
„Потпуно је јасно“, сагласан је и Јован Ковачић, „да ови процеси не воде Америку у добром смеру. Ипак, уздам се у порив већег дела тог система за стабилношћу, која је потребна свима који праве новац“. С друге стране, међутим — завршава Ковачић упозоравајућим тоном — „стабилност не одговара продавцима и трговцима оружјем. И ко ту превлада, тако ће нам и бити…“
