Шведски редитељ је веома надахнуто испричао како је доживео позив Емира Кустурице да дође на фестивал у Дрвенграду „приватним авионом“, који ће доћи по њега на било ком месту у Европи.
Своју вишедневну дилему да ли да прихвати позив и да се по невремену вози од Гетеборга до Београда с „пијаним пилотом“ у авиону сумњивог квалитета Естлунд ће, како је обећао, преточити у филм.
У оквиру фестивалског програма „Ретроспектива великана“ током наредних шест дана биће приказани Сорентинови награђивани филмови, међу којима су „Велика лепота“, „Див“, „Младост“, као и телевизијска серија „Млади папа“ с Џудом Лоуом у главној улози.
Ово изузетно остварење је, поред осталог, повод за сутрашњи разговор о томе где је филм данас и каква је његова судбина, да ли телевизијска серија постаје бољи медиј од филма и да ли се филм заправо из биоскопских сала сели на телевизијске екране.
Говорећи о Сорентиновом стваралаштву, оснивач „Кустендорфа“, редитељ Емир Кустурица, истакао је да је реч о тренутно највећем светском редитељу који ствара филмска ремек-дела заснована на најбољим тековинама италијанског неореализма и ауторовом огромном таленту и оригиналној визији.
Кустурица је подсетио да је „Кустендорф“ место на којем се они који ће тек бити велики сусрећу с онима који то већ јесу и додао да је једна од највећих вредности овог филмског фестивала то што чува пријатељства, како она која су одавно започета, тако и она која су склопљена током самог „Кустендорфа“.
Уочи почетка церемоније отварања фестивала која је мало каснила, Кустурица је истакао да је "Кустендорф" једино место на којем министри и истакнути светски редитељи чекају — студенте. Наиме, неколицина иностраних младих учесника фестивала је каснила на отварање због проблема на путу.
На отварању фестивала говорио је и министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, који је Мећавник упоредио с кошницом у којој се окупљају пчеле из целог света и производе мед, насупрот отрову који нуди индустрија забаве.
На отварању фестивала приказани су кадрови из немог остварења „Окована филмом“, снимљеног према сценарију Владимира Мајаковског, у којем поред великог песника игра и муза авангарде Љиља Брик. Она је, како је истакао Кустурица, и муза овогодишњег фестивала.
Пројекцију немог филма Ренеа Клера „Међучин“ пратио је наступ чувеног америчког гитаристе Герија Лукаса, који је један од гостију музичког програма овогодишњег фестивала.
У музичком програму „Кустендорфа“ током наредних шест дана наступиће и јапански бенд „Јапалкан“ који изводи српске песме на српском језику, затим Влатко Стефановски трио, француски бенд „Барбо“ и „Бајага и инструктори“.
Програм „Ретроспектива великана“ посвећен је и српском глумцу Александру Берчеку, за кога Кустурица каже да је један од ретких који никада није снимио лош филм. У овом програму ће бити приказана и два филма из 1967. — „Бреза“ Анте Бабаје и „Празник“ Ђорђа Кадијевића из 1967.
У оквиру програма „Савремене тенденције“ биће приказани филмови „Никада ниси заиста био овде“ редитељке Лин Ремзи, који ће на радионици студентима и младим ствараоцима представити продуценткиња Роса Атаб, иначе председница жирија, затим филипинско остварење „Рикша“ награђен „Златним пехаром“ у Шангају, бугарски филм „Правци“ кинески „Сунце које може да помера планине“, као и француско-белгијско остварење „Верност“. Радионице студентима држаће редитељи ових филмова Паоло Виљалуна, Стефан Командарев, Чијан Вон и Микаел Роскам.
За награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичи се 21 филм студената и младих аутора из Холандије, Кине, Либана, Русије, Србије, Црне Горе, Пољске, Египта, Израела, Француске, САД, Хрватске, Мексика, Јордана и с Филипина.
У жирију су, поред продуценткиње Атаб, и професори Властимир Судар и Серж Регур. Награду „Вилко Филач“ за најбољу фотографију додељује Иштван Борбаш.
„Кустендорф“ ће представити и два нова филма млађих аутора — „Песма језера Свеј“ Арија Голда и документарац „Нема богова, нема господара: Историја анархизма“ Танкреда Рамона, док ће у оквиру фестивала у Андрићграду бити отворена рестроспективна изложба дела Петра Лубарде.
