Одлука Беле куће да сада не прекине ирански нуклеарни споразум значи да Ирану неће бити поново уведене санкције, барем у наредних 120 дана. Тиме је Трамп заправо само одложио одлуку од које свет страхује, и то је, како кажу, у Вашингтону учинио „последњи пут“, дајући тиме „последњу шансу“ Европи да исправи „ужасне грешке“ нуклеарног споразума са Техераном.
На тај начин ће још најмање неколико месеци остати на снази историјски нуклеарни споразум из 2015. године, који је Техеран потписао са Кином, Русијом, САД, Великом Британијом, Француском, Немачком и Европском унијом и који подразумева ограничавање нуклеарног програма Ирана у замену за смањење санкција које су му наметнуте.
У сваком случају, измена нуклеарног споразума са Ираном је „играње ватром“. Европски званичници и руски експерти упозоравају да би повлачење из тог споразума могло да доведе до трке у наоружању, као и да изазове војни сукоб и погорша кризу са Северном Корејом.
Шефица европске дипломатије Федерика Могерини је раније упозорила да свет већ има једну нуклеарну кризу и да јој друга није потребна.
Руски медији закључују да Трамп сада нуди три опције. Прва се односи на уношење исправки у сам нуклеарни споразум са Ираном. Према споразуму шест светских сила и Ирана, Техерану је забрањено обогаћивање уранијума до 2025. године, док Бела кућа жели да се трајно ограничи тај програм. Такође, Трамп тражи од Техерана да дозволи спровођење изненадних провера на свим иранским нуклеарним објектима, као и признавање да је ирански нуклеарни програм „неодвојив“ од ракетног програма и гаранцију да се Иран никада неће приближити поседовању нуклеарног оружја.
Разумљиво је да су његови захтеви тешко оствариви, јер је за уношење било каквих измена у споразум потребна сагласност свих страна — САД, ЕУ, Русије, Кине и самог Ирана. Како истичу експерти, чак и ако Брисел реши да изађе у сусрет Вашингтону, тешко да ће то учинити Москва и Пекинг, а тим пре Техеран.
Иран је већ саопштио да није заинтересован за нове преговоре о нуклеарном споразуму и да ће нови договор САД и европских земаља посматрати као кршење постојећег споразума. Иран је гласно и јасно поручио да неће прихватити никакве измене нуклеарног споразума — „ни сада, ни у будућности“.
Као другу опцију Трамп предлаже закључивање посебног споразума између САД и ЕУ према споразуму са Ираном. Смисао споразума је у томе да се ван Заједничког свеобухватног акционог плана уведу ограничења, чије ће кршење бити праћено аутоматским поништавањем споразума са Ираном и обнављањем режима санкција тој земљи.
Трећа опција је излазак из нуклеарног споразума са Ираном, која је по некима и најреалнија. Како објашњавају политиколози, америчка администрација је решила да не иде директно, већ провокацијама против Техерана, па притиска своје европске савезнике како би нуклеарни споразум био прекинут. На тај начин ће САД поделити кривицу са Европљанима за прекид споразума.
Како објашњавају политиколози, Трампова администрација жели да Европљани заједно са њима захтевају ове промене, а да ће онда када Иран одбије да их прихвати, испасти да САД и Европа већ делују као јединствен фронт.
Међутим, судећи по тренутном расположењу у Европи, европске потписнице споразума нису наклоњене Трамповом тврдом ставу, већ деле позицију са Русијом, али су спремне и да разговарају са САД. Немачка намерава да се консултује са партнерима из ЕУ и размотри заједнички европски приступ захтевима Америке, али у Берлину истичу да ће подржати пуну имплементацију тог споразума.
Могеринијева, која је крајем прошле недеље приредила састанак министара ЕУ с министром спољних послова Ирана Џавадом Зарифом у Бриселу, рекла је да је јединство неопходно да се очува тај споразум који функционише, који чини свет безбеднијим и спречава трку у наоружавању. Она се јасно заложила за очување споразума, оценивши да он „нема алтернативу“.
Француски министар Жан Ив Ле Дријан је такође рекао да „нема показатеља који би могли да доведу у питање иранско поштовање споразума“.
У Москви оцењују да би повлачење САД из споразума могла да буде „једна од највећих политичких грешака Вашингтона“. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је рекао да последња саопштења руководства САД имају за циљ да се прекине реализација Заједничког свеобухватног акционог плана о иранском нуклеарном програму, што „не улива оптимизам и стабилност“ и нагласио је да ће се Русија залагати за очување договора о иранском нуклеарном програму.
„Трамп се суочава са снажним притиском од стране европских земаља, чак и од најближих савезника, каква је Велика Британија. Цела Европа и Русија инсистирају на томе да споразум о нуклеарном програму остане на снази у облику у коме постоји. Нови споразум без подршке Кине и Русије једноставно не би имао никакву снагу. Мислим да ће све земље заузети јединствен став против измене споразума, а САД, наравно, неће започети војну операцију против Ирана, чак ни уз помоћ Израела“, рекао је за Спутњик Михаил Рошчин, научни сарадник Института за оријенталистику Руске академије наука.
Међутим, у руским стручним круговима има и другачијих мишљења. Део политиколога сматра да би ЕУ могла да подлегне америчким притисцима. Како објашњавају, ЕУ је и до сада много пута показала да не води независну спољну политику, чак је понекад ишла и против сопствених интереса, па отуда не би чудило да и сада ураде оно што им Трамп намеће.
Европљани су незадовољни позицијом Вашингтона, јер би тиме пропало нешто што је добро и што је постигнуто заједничким напорима. За Европу је регион Блиског истока веома важан, чак и за унутрашња питања, а нарочито у погледу безбедности. Због тога Европи одговора стабилна ситуација у том региону.
Осим тога, нуклеарни споразум са Ираном је веома важан и за имиџ ЕУ, јер ако би Европљани пристали на захтеве Америке и изашли из тог споразума, то би означило и губљење поверења у те земље.
Европа би претрпела и финансијске губитке. После укидања санкција Техерану, Европа је активно развијала економску сарадњу са Ираном, многе европске компаније су дошле на иранско тржиште, закључивале послове и уговоре, имали заједничке пројекте са иранским компанијама, и ако би сада Европа изашла из нуклеарног споразума, могла би да остане без тих послова, а самим тим и новца. Све су то разлози због којих Европа жели реализацију тог споразума у пуној мери.
Од Трампових антииранских предлога могла би да профитира Русија, иако се Москва залаже за пуну имплементацију споразума.
Руски аналитичари сматрају да би пропаст тог споразума био непријатан за Москву, али да би јој донео и „позитивне поене“.
С једне стране, то би се одразило на односе Русије и Ирана, а с друге на односе Русије и Европе.
Уколико би Европа стала уз САД, то би их окарактерисало као земље које воде „превртљиву“ политику, а позитивно би утицало на имиџ Русије на међународној арени, као земље која води доследну политику и која се придржава постигнутих договора. Осим тога, сада постоји велики број ограничења у економској сарадњи Русије са Ираном, рецимо, у војној сфери. Прекид споразума, кривицом САД, може дати и формалан повод да се та ограничења игноришу. Осим тога, то би додатно гурнуло Иран у „загрљај Русије“ и ојачало би економске и политичке односе двеју земаља, а такође би ставило печат и на формирање троугла Русија–Кина–Иран на Истоку.
Руски експерти објашњавају да је пословање западних земаља у Ирану после потписивања нуклеарног споразума 2015. године нагло порасло. На пример, ако су раније Иранци куповали руске авионе, сада су почели да набављају америчке и европске. Ако Европљани и Американци сада изађу из споразума, то ће ојачати позицију руских компанија на иранском тржишту, јер ће важити за поузданије и доследније партнере.
Ако Европа одбије Трампове захтеве, то ће бити нови фактор зближавања Москве и Брисела, а то би могло да означи и нову еру у односима Русије и ЕУ.
