Назарбајев ће учествовати и на заседању Савета безбедности УН на тему неширења оружја за масовно уништење, које је заказано за 18. јануар.
Два лидера ће у Вашингтону разговарати о путевима јачања и ширења стратешког партнерства по питањима регионалне безбедности и економске сарадње, а експерти верују да ће теме бити и Авганистан, Сирија, Русија, и могуће Иран.
Блиска сарадња између Казахстана и САД почела је у области нуклеарног разоружања и његовог неширења почетком деведесетих година прошлог века, а Казахстан се такође показао као одговоран партнер међународне заједнице у стабилизацији ситуације у Авганистану.
Висок ниво сарадње је потврђен подршком Сједињених Држава кандидатури Казахстана у Савету безбедности УН. Како сматра шеф Комитета за међународне информације Министарства спољних послова Казахстана Талгат Жумагулов, у регионалном контексту „велики потенцијал“ има и нови формат дијалога између пет земаља Централне Азије (Казахстана, Киргистана, Таџикистана, Туркменистана и Узбекистана) и САД, који се зове С5+1.
Трамп планира да са Назарбајевим размотри нову америчку Стратегију националне безбедности, у којој је експлицитно наведено да ће САД „сарађивати са земљама Централне Азије, како би себи обезбедиле приступ региону“ и како би Назарбајев подржао напоре САД усмерене на борбу против тероризма. У том смислу, Казахстан може бити од користи Вашингтону као земљу која овог месеца председава специјалним комитетом Савета безбедности УН за питања Авганистана.
Осим тога, улога Астане у решавању сиријске кризе је очигледна и значајна, а то је јасно и Вашингтону.
„Важно је да Казахстан константно демонстрира мирољубиву природу своје политике, иако представља веома проблематичан регион, па тако на дневном реду сусрета између Назарбајева и Трампа стоји и Авганистан. Чак и критичари Астане не могу порећи чињеницу да земља има врло јасну спољнополитичку стратегију. Казахстан се никада ни са ким није свађао и није случајно што је осам рунди преговора о Сирији одржано у Астани. И не треба заборавити да је Казахстан земља која се добровољно одрекла нуклеарног оружја. За САД то је занимљиво, у контексту забринутости због севернокорејског нуклеарног програма. Може се рећи да састанком са Назарбајевим Трамп шаље одређену поруку Пјонгјангу“, каже за Спутњик казахстански политиколог Едуард Полетајев.
Поставља се питање шта би Трамп могао да тражи од Назарбајева по питању Русије. Не треба заборавити да је почетком ове недеље руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, на својој годишњој конференцији за новинаре у Москви, упозорио да би Вашингтон могао да злоупотреби партнерство у формату С5+1. Како је навео, суштина тог пројекта је потискивање Русије из пројеката земаља Централне Азије.
Иако постоји могућност да ће Трамп у том смислу покушати да „врбује“ Назарбајева, аналитичари ипак верују да има друге намере — Вашингтон казахстанског председника можда разматра као посредника са Москвом у питањима мировног процеса у Авганистану.
Ако се то постигне, мировни процес имаће више шанси за реализацију ако у њему буду учествовали главни играчи — Русија, Кина, САД, као и регионалне силе, међу којима су Индија и Пакистан.
„Казахстан жели да се више пажње посвети целом региону, али та иницијатива није усмерена против Русије. Уосталом, нема предуслова за удаљавање Казахстана од Русије. Прво, постоји Споразум о пријатељству и сарадњи у 21. веку између Русије и Казахстана, земље продуктивне раде у Евроазијском економском савезу и ОДБК-у. Све то показује стабилност у односима. Подсетио бих да се Назарбајев не састаје први пут са америчким лидерима, али то никада није утицало на односе са Москвом на било који начин“, рекао је Полетајев.
Политиколог сматра да тај регион није „у зони посебних интереса САД“.
„Не може се рећи да САД често критикују евроазијске интеграционе процесе, осим што је Хилари Клинтон једном упоредила Евроазијску економску унију са СССР-ом. Генерално, морамо признати да наш регион не припада зони посебних интереса САД. Довољно је рећи да за 26 година ниједан амерички председник није дошао у наш регион, иако је Џорџ Буш Млађи путовао у суседну Монголију. Наравно, утицај САД се, као и свуда, спроводи преко амбасада и невладиних организација, али као и увек под изговором ’подршке демократији‘ и слично. Посебне стратегије нема“, закључио је Полетајев.
Сједињене Државе су један од највећих инвеститора Казахстана. Од 2005. године САД су у казахстанску економију уложиле скоро 30 милијарди долара, а у тој земљи ради око 500 компанија са америчким капиталом, укључујући „Ексон мобил“, „Џенерал електрик“ и „Шеврон“.
Према подацима комитета државних прихода Министарства финансија Казахстана, за 10 месеци прошле године, обим трговинске размене две земље износио је скоро 1,4 милијарди долара, што је за 4,5 одсто мање него за исти период 2016. године. То Америку ставља на 9. место у трговини са Казахстаном.
Казахстанци у САД углавном извозе метале и производе од метала, као и хемијске производе, док Американци снабдевају Казахстан машинама, опремом, возилима, уређајима и разним апаратима.
Случајно или намерно, преговори два лидера се дешавају у првом месецу нове године, када се званично обележава 26. годишњица од успостављања дипломатских односа две земље. САД су трећа држава, после Турске и Русије, која је признала независност Казахстана после распада Совјетског савеза и прва која је у Астани отворила своју Амбасаду у јануару 1992. године.
