Анкара није дуго чекала да одговори на планове Вашингтона да у северним регионима Сирије буде створена нова зона пограничне безбедности, са оружаном групом од најмање 30.000 људи на чијем челу ће се налазити лидери курдских одреда.
Након што су турске власти оптужиле САД за сарадњу са терористима, а председник Реџеп Тајип Ердоган обећао да ће уништити такозване „пограничне снаге безбедности“, турска војска је подигнута у стање борбене готовости, а Анкара је почела да гомила војску на граници са Сиријом.
Доктор политичких наука, професор Тихоокенског државног универзитета Илдус Јарулин оцењује да нова иницијатива Вашингтона у Сирији показује да Американци не одустају од активног мешања у све процесе на Блиском истоку.
„Постојање група које подржавају Американци и далекосежни планови који подразумевају стварање курдске државе говоре о томе да Вашингтон и даље има намеру да дели Сирију на зоне утицаја. То је покушај стварања проамеричке државе која би била против Сирије, али и против Турске, Ирана и Русије. Курдски одреди су добро обучени, и то је озбиљна војна снага која, имајући у виду да је већ дуго ојачавана испорукама оружја, постаје и све утицајнија политичка снага. За САД је овде важно неколико момената — да не дозволе да се до краја реши сиријски проблем и да не дозволе Турцима да ојачају, а за спровођење ових циљева је неопходно оружје, и то не само ватрено, већ много озбиљније, како би се могло супротставити тенковима и авионима“, каже Јарулин за Спутњик.
Немања Старовић, историчар и добар познавалац ситуације на Блиском истоку, за Спутњик каже да све што се дешава на релацији Вашингтон—Анкара представља наставак силазне путање међусобних односа дојучерашњих савезника.
„Турска у 21. веку има озбиљну намеру да афирмише своју улогу не само важне регионалне силе већ и озбиљне силе будућности на глобалном плану, па стога није спремна да своје интересе подређује било чијем интересу, па ни интересу САД. Најважнији правци турске спољне политике протежу се у три правца — према Балкану, Кавказу и Блиском истоку — па самим тим Турска неће и не сме да дозволи да буде одсечена од читавог арапског света формирањем некаквог курдског ентитета на простору северне Сирије“, поручује Старовић.
Према његовим речима, одлука Вашингтона да курдске снаге на северу Сирије наоружа чак и тешким наоружањем је нешто што Турска не може да дозволи, јер би то угрозило њен територијални интегритет.
„Чини ми се да се политика САД на Блиском истоку драстично мења под администрацијом Доналда Трампа и да је Вашингтон одлучио да, у својој пројектованој борби против Ирана, практично све карте стави на неколицину својих савезника — Саудијску Арабију и Израел. У тој пројекцији Вашингтона, нажалост, антагонизују се дојучерашњи традиционални савезници попут Турске или Пакистана. САД сада покушавају да заиграју на карту Курда, који представљају фактор који може веома лако да дестабилизује и запали чак четири државе у региону. Мислим да не можемо да будемо оптимисти и да нас чека још један период ескалације, а прво што можемо очекивати јесте интервенција Турске којом би био угрожен или чак елиминисан курдски кантон Ефрин“, упозорава Старовић.
И Јуриј Светов, политиколог и новинар из Москве, указује на то да су Курди велика главобоља за Турску.
„Потенцијално уједињавање Курда из Сирије, Ирака и Турске представља значајну бригу за Анкару. За њих је сада судбина председника Сирије Башара ел Асада од секундарног значаја у поређењу са јачањем курдских снага у целом региону. Турску брине то што су Курди ’у ходу‘ постали савезници САД, па верујем да ће се кључни конфликт овде реализовати између дојучерашњих савезника Турске и САД. То је све велика геополитичка игра. Ево, имамо пример Косова где се налази једна од највећих америчких база у Европи, што је било незамисливо у време Југославије. Мислим да ако Турска буде покушавала да води сопствену игру, Америка би могла да реагује тако што ће ’одсећи‘ део територије свог донедавног савезника и на тој територији установити курдску аутономију“, сматра Светов.
Немања Старовић, међутим, мисли да амерички планови неће бити тако лако оствариви.
„Турска је још пре годину и по дана покренула војну операцију ’Штит Еуфрата‘, којом је ефективно пресекла копнену везу курдских кантона на северу Сирије и успоставила такозвану безбедносну зону како бих остварила ту физичког везу са арапским фактором, који јој је јако битан“, подсећа Старовић.