Филм, који приказује угроженост српске културне баштине на Косову и Метохији, изазвао је снажне емоције московске публике, и како су навели гледаоци, двојака осећања — с једне стране осећање „безнађа“, а са друге „револта“.
Амбасадор Србије у Москви др Славенко Терзић је оценио да је филм показао „суштину драме наше цивилизације на КиМ“, а да је Малагурски на перфектан начин приказао достигнућа наше културе, пре свега Средњег века — Дечане, Пећку Патријаршију, Грачаницу…
„Филм је показао суштину историје српског народа на КиМ, показао је да је КиМ извор духовног, културног и политичког идентитета српског народа… Сведоци смо драме нашег културног наслеђа и нашег народа у том историјском крају Србије. Нажалост, цео свет, а пре свега западни посматра на ту драму са одређеном равнодушношћу“, рекао је Терзић.
Амбасадор је истакао да се већ више векова дешава етничко чишћење српског народа на тој српској земљи.
„Албанци на Косову и Метохији нису историјски становници те територије, они су тамо дошли крајем 17. века, а у последња три века, они су непрестано систематски, уз подршку великих сила, организовали етничко чишћење тих територија. О томе говоре многе историјске чињенице“, истакао је амбасадор.
Режисер Борис Малагурски је рекао да је филм снимио како би показао истину, а такође и неправду са којом се Србија суочава по питању Косова у последњих 20 година, али и кроз целу своју историју.
Он је подсетио на бројне нападе на српске светиње и уништавање српских цркава и манастира последњих деценија, а посебно током НАТО бомбардовања 1999, као и за време мартовског погрома Срба на Косову 2004. године.
Малагурски је рекао да су ти напади извршени зато што се српске светиње сматрају „симболима нашег историјског присуства на КиМ“.
„Снимио сам тај филм, јер сам хтео да кажем свету о тој неправди која се дешава и траје све до данас. Пре само неколико дана познати српски политичар је убијен на територији Косова. Као што видите, опасност је и даље присутна“, нагласио је Малагурски, додајући да се Срби у том делу земље ни данас не осећају безбедно.
Режисер је подвукао да ће без обзира на претње које су добијали он и његови сарадници због филма о Косову „наставити битку за правду“.
Малагурски је такође подсетио да је његов филм о српској културној баштини на Косову и Метохији део шире кампање Србије против чланства Косова у Унеску.
Председник Међународног фонда православних народа и професор Московског универзитета за међународне односе Валериј Алексејев је рекао да је филм Бориса Малагурског на њега оставио утисак својом „апсолутном објективношћу“.
Он је оценио да тема Косова као проблема за Европу, а посебно за српски народ, није нова, али да је тај филм „сведочанство дубоке кризе наше цивилизације“, а посебно европске, пошто, како је рекао, европска цивилизација губи свој идентитет.
„Ми смо у том филму видели бол и драму српског народа. Проблем Косова је озбиљан задатак који тзв. европски концензус већ дуго времена није у стању да реши. Данас је тешко и рећи постоји ли у Европи концензус у таквим драматичним ситуацијама“, додао је Алексејев.
Он је такође навео да данас у Европи постоји и проблем Украјине и упозорио је да би догађаји у тој земљи, посебно у њеном западном делу, могли да „крену по косовском сценарију“.
Он је рекао да су савремени проблем Косова почели још за време социјалистичке Југославије, када је почео да се нарушава етнички баланс тог региона.
„Косово представља регион посебних стратешких интереса САД. Да би се контролисала Европа било је потребно од Косова створити ’врућу тачку‘. Косово је данас центар свих проблема — центар трговине дрогом, трговине људским органима, трговине робљем, краденим аутомобилима. То је центар криминала. Тамо постоје разна црна тржишта… Косово је данас црна рупа на територији Европе“, рекао је Алексејев.
Експерт је нагласио да Русија неће дозволити да се тема Косова „гурне под тепих“.
„Мислим да савремена, данашња Русија има све могућности да у различитим правцима пружа помоћ нашој српској браћи“, истакао је он.
Професорка Московског државног института за међународне односе Јелена Понамарјова је оценила да је филм „Косово — моменат у цивилизацији“ снимљен са огромном љубављу према својој земљи и добрим познавањем историје сопственог народа.
„Веома је важно што тај филм промовишу млади људи, јер је он намењен младима, за њихову будућност“, додала је Понамарјова.
Како је рекла, судбину манастира, цркава и свих културно-историјских споменика немогуће је посматрати одвојено од светске политике.
„То што су радили Србији је — неуспели — покушај уништења духа народа и радило се то свесно и радиће се свесно“, рекла је она.
Понамарјова је казала да је суштина проблема и у томе што Западна Европа и цео Запад не посматрају споменике православне културе као део свог идентитета.
Руска професорка је нагласила да Србија нема већег савезника од Русије и да се ниједна земља неће толико бавити тим проблемом као што се бави Русија, која је „одговорна за сву своју браћу и сестре православне“.
Премијера филма „Косово — моменат у цивилизацији“ одржана је у Међународном мултимедијалном прес-центру МИА „Русија севодња“, а том догађају су присуствовали бројни представници дипломатских, културних и интелектуалних кругова.