Поред тога, Ђорђе Иванов је обавестио Собрање да усвојени Закон није у складу са Уставом земље, што су претходно потврдили бројни стручњаци и представници шире јавности, али и упозорио да се „његовим усвајањем уместо суживота и изградње мултиетничког друштва путем праведних и општеприхваћених закона усвајају неправедни и репресивни закони којима се фаворизује само албански језик“.
Према мишљењу председника Демократске партије Срба у Македонији Ивана Стоилковића, Македонија се тренутно налази у ситуацији када је све могуће, „а када је све могуће, када су све процедуре и закони прекршени, онда се губи сав смисао овог питања“.
„Ако је могуће да председник Собрања буде изабран на противзаконити начин, зашто онда не би било могуће усвојити закон који је у супротности са Уставом?“, пита се Стоилковић и додаје да у Македонији очигледно све пролази, па чак и да се простом већином усвајају они закони који би требало да буду усвојени двотрећинском већином.
Право је питање, међутим, истиче он, како вратити правну државу и стабилност, а не како урадити било шта друго. Тренутно је активиран уставни рок од шест месеци у којем би владајућа већина требало поново да врати закон у процедуру, али, како тврди, ствари се у земљи напрасито мењају, када је реч о политичком расположењу, тако да целокупна та прича ситуацију у земљи чини поприлично неизвесном.
Било како било, објашњава Стоилковић, Иванов нема простора за маневар у случају да Собрање поново усвоји закон, јер ће у том случају председник бити у обавези да га потпише. Тек потом би закон могао да буде оспорен на Уставном суду, макар би тако, каже он, требало да буде по свим правилима, јер не опредељује уставност закона председник, већ то чини Уставни суд.
Стоилковић указује и да је закон о употреби језика нефункционалан, јер да би он профункционисао неопходно је променити још шест других закона који се такође доносе двотрећинском већином.
„Овај закон је само резултат политичке трговине да се Зоран Заев, под утицајем Запада, доведе на власт и ништа више од тога — све остало је једна проста игра како да се задовоље поједини интереси.“
Истовремено, саговорник Спутњика упозорава да борба против доношења тог закона није питање политичке воље, већ то питање полако прераста у питање политичког расположења у Македонији које веома негативно гледа на тај закон.
„Период од шест месеци је поприлично дугачак, ствари се могу променити за само месец дана, очигледно је потребан шири политички дијалог када су тако крупни закони у питању“, додаје.
Упитан какав би могао бити коначан исход, Стоилковић је мишљења да једино „тиранска платформа“, од свих горућих питања, може доживети своју реализацију. То значи, како наводи, да ће на један или други начин то питање бити реализовано, у супротном би се процеси, који би водили супротно од „тиранске платформе“, свели на унитаризацију Македоније, што албански блок неће позитивно прихватити, као ни западњачки спонзори албанског политичког покрета.
То би, како додаје, донело једну нову политичку и сваку другу нестабилност, а поготову јер је на власти Влада са изузетно танком већином којој сваки дан опстанак виси о концу.
Поред тога, упозорава Стоилковић, не постоји ни Државна изборна комисија која би у случају пада Владе расписала ванредне парламентарне изборе, јер је бојкотује опозициона ВМРО-ДПМНЕ, а ако та странка не дâ сагласност за формирање државне изборне комисије, отпада свака могућност за превремене парламентарне изборе.
„Тако да, како ми се чини, још поприлично дуго ћемо живети у климавој политичкој ситуацији“, закључује он.
