Како објашњавају руски аналитичари, такве изјаве потврђују и неповерење Велике Британије у НАТО. Лондон очигледно не верује да је Северноатлантски савез у стању да испуни свој задатак и заштити једну од својих чланица од условне претње, као и да је НАТО створен да би био инструмент у рукама САД.
Подсетимо, генерал Николас Картер је упозорио да Русија може да започне „непријатељска дејства“ против Велике Британије, брзо и то на начин који нико не очекује.
Према Картеровим речима, могуће „непријатељске акције“ Русије могу се усмерити на безбедносну инфраструктуру у Европи, као и поткопавање кредибилитета НАТО-а.
Британски генерал је због „руске претње“ позвао Владу да више инвестира у одбрамбену сферу, пошто Уједињено Краљевство другачије не може да се „држи на нивоу својих противника“.
Британски Генералштаб такође наводи да је Москва озбиљан противник, опремљен најсавременијим наоружањем, а такође је нагласио и „значајни напредак Русије у сајбер-простору“ и вођењу хибридних ратова.
Руски војни експерти кажу да би британска команда желела да добије већи војни буџет и да због тога британски генерали говоре о претњама Русије, представљајући је као „империју зла“. Други разлог је наставак сатанизације Русије и покушај да се покаже да Русија жели некога да нападне.
Ову антируску хистерију стручњаци тумаче као наставак информационо-психолошког рата.
„Смисао те изјаве је и да се добију паре за развој војно-индустријског комплекса, додатна средства за развој оружаних снага и јачање војног буџета. То је у складу са проамеричким ставом Велике Британије која се труди да допринесе развоју америчке наменске индустрије“, каже за Спутњик војни експерт, генерал-мајор Владимир Богатиров.
Он истиче и да је британски начелник Генералштаба у праву када каже да је руска армија надмоћнија од британске.
„Мишљење начелника Генералштаба Оружаних снага Велике Британије да је њихова војска у заостатку за руском у техничком, тактичном и организационом смислу је апсолутно тачна. Ради се о томе да је Британија одавно престала да буде водећа војна држава. Данас она заостаје и по својим нуклеарним снагама, али и подводним — у овом случају ја чак не узимам квантитативне параметре, већ чисто техничке. Све то је стварано током Хладног рата са Совјетским Савезом, у некој мери је то модернизовано у постсовјетском периоду, али данас је све технички заостало“, сматра Богатиров.
Руски медији подсећају да је војни буџет Русије и Велике Британије приближно исти. Како наводе, обе земље у те сврхе троше око 50 милијарди долара годишње. Ипак, руска армија је по много чему супериорнија — има шестоструко више војске (милион наспрам 150.000), као и већи број тенкова, авиона, хеликоптера и свих осталих видова оружја и технике, од борбених возила до ракетне артиљерије. Како наводе, нуклеарни потенцијал чак не би требало ни поредити: 7.000 руских бојевих глава против 200 британских.
Аналитичари објашњавају да Велика Британија никада није имала јаке копнене снаге, а да су Британци увек настојали да контролишу кључне морске путеве, па су стављали акценат на морнарицу. Међутим, када се распала империја, Велика Британија је дефинитивно пала под утицај САД.
Од Хладног рата, Британцима је безбедност гарантовала Америка, која је на челу НАТО-а. Али данас, како наводе експерти, Доналд Трамп не улива поверење ниједном члану те војне алијансе да ће се заложити за њих ако то затреба. Отуда и забринут тон генерала Ника Картера.
Ипак, Британци су на друштвеним мрежама критиковали свог генерала због тих изјава и иронично питали да ли Картер покушава да повећа војни буџет или да прикрије своје неуспехе.
У коментарима пишу да Русија троши на армију много мање него НАТО и да би требало преиспитати „ко ту коме прети“. Такође, констатују и да „свеједно, неће мрзети Русију“ и да би са задовољством гласали за Владимира Путина ако би он хтео да уђе у британски парламент.
