Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров на великој конференцији за новинаре 15. јануара предложио је да се створи законска база за заштиту интереса руских грађана који раде у приватним војним компанијама у другим државама. Закон се већ припрема и ускоро се може појавити пред посланицима Државне думе.
Шеф комитета Савета федерације за одбрану Виктор Бондарјов изјавио је за Спутњик да ће приватне војне компаније бити под јурисдикцијом Министарства одбране.
„Оне могу бити реална помоћ регуларним снагама, а не нека алтернатива сличним структурама, чији приоритети нису национални интереси, већ новац“, рекао је он.
Како се очекује, приватне војне компаније ће учествовати у контратерористичким операцијама у иностранству, у заштити суверенитета савезничких држава од спољне агресије, као и у обезбеђењу различитих објеката.
„Приватне војне компаније се не стварају увек ради вођења борби, у већини случајева нису за то. Оне углавном испуњавају функције обезбеђења, помажу приликом испорука материјалних средстава, између осталог чувају нафтна поља, гасоводе. Некада приватне војне компаније помажу у решавању ових задатака, када држава жели да остане по страни у односу на неку ситуацију и не жели да покаже своје присуство у неком региону. У томе им помажу приватне војне компаније, које су, на пример, регистроване у иностранству и немају обавезе које има регуларна војска. То је корисно. Морам рећи да ми по овом плану заостајемо. Ми смо ту пионири, а тржиште је одавно подељено, без нас. Како би се ушло у било који сегмент тог тржишта, потребно је предузети велике напоре. Конкуренција је велика“, рекао је за Спутњик руски војни аналитичар и пуковник у пензији Ходорјонок.
Ово тржиште се убрзано развија. На њему су доминантни англосаксонци, пре свих САД и Велика Британија, прате их Француска, Израел, док је у последње време посебно активна Кина. Они се могу наћи у Ираку, Авганистану, Јемену, медији су писали да су учествовали и у рату у Хрватској. Није тајна да највеће уговоре приватне компаније добијају од Стејт департмента, агенције ЦИА и Пентагона. Само за првих шест година рата у Ираку, САД су платиле овим компанијама за различите задатке више од 60 милијарди долара. Колико је важна њихова улога у светским жариштима, показује то да је администрација Доналда Трампа ангажовала представнике две приватне војне компаније „Блеквотер“ и „Дин корп“ у изради америчке војне доктрине.
„Многи кажу да у свету нису играчи само посебне државе, већ и транснационалне корпорације које су много јаче од многих држава, чак и узетих заједно. Структуре за обезбеђење које се асоцирају са различитим транснационалним корпорацијама такође имају много наоружања и излазе из оквира обичних пружања услуга обезбеђења“, рекао је за Спутњик политички аналитичар међународне посматрачке организације ЦИС-EMO Станислав Бишок.
Русија има велику предност, јер има веома искусне официре који су свој занат „пекли“ на првим линијама фронта, пре свега у Сирији.
„Приватним војним компанијама нису потребни пензионери, већ млади, здрави људи од 25 до 35 година. Увек се нађе неко ко би да им се придружи. То су војници из ваздушно-десантних снага, снага за специјалне операције који су обучени за вођење борбених акција, то јест контингент за комплетирање приватних војних компанија се увек нађе. Имаш вештине, стручност, али не и посао. И одједном долазе добри људи и питају: ’Да ли би учествовао ту или ту?‘ ’Наравно, тим пре, за добре паре!‘“, објаснио је руски пуковник.
Већ сада државне корпорације, као што су „Гаспром“, „Росатом“, „Росњефт“, „Руске железнице“ имају уговоре на Блиском истоку, у Африци и Латинској Америци за обезбеђивање градилишта, нафтних поља и транспорта са структурама које су у суштини приватне војне компаније. Након повлачења главног контингента Оружаних снага Русије из Сирије, отвара се простор да један део њихових обавеза преузме нова структура која се тек ствара.
Нацрт закона је већ послат у Владу ради добијања експертског мишљења. Подсетимо, још 2012. године Владимир Путин је подржао у Русији идеју стварања система приватних војних компанија, док је Државна дума овај закон одбила да усвоји 2014. године.
