Јасно је зашто је оснивач Светског економског форума Клаус Шваб на највећу глобалистичку светску журку позвао тренутно највећег противника глобализма, а председник САД то свакако јесте. Зашто би се одрекао таквог ВИП учесника који само може да подигне рејтинг скупу који је од првог одржаног 1971. године израстао у место сусрета највећих светских политичких и економских моћника.
Али зашто је највећи заговорник протекционизма, Доналд Трамп, ипак дошао у Давос, неко би рекао „мечки на рупу“?
Само пре неколико дана Трамп је увео високе царине на увоз веш-машина и соларних плоча, желећи да подстакне домаће произвођаче, остајући веран мерама протекционизма, па чак и науштрб познате фирме из Јужне Кореје, великог америчког савезника.
А потом је дошао у Давос пошто је претходног дана са исте говорнице засут оптужбама због протекционистичких мера, јер слободно тржиште нема алтернативе свету ако мисли да иде напред.
Одговорио је Трамп, поручивши да нема ништа против остатка света и позвао на фер и реципрочну трговину која ће бити од користи Америци отвореној за улагања и свим другим државама.
Критичан према међународним трговинским споразумима, „посвећен слободи тржишта, али под праведним и фер условима“, на крају се заузео за „визију слободних нација које сарађују у заједничком циљу“. Наравно, са „Америком на првом месту“, његовог чувеног слогана због кога је толико пута био прозиван од глобалиста.
А тај слоган, изговорен или не, у Америци је увек важио, па и пре глобализма и за његово време. Увек је креирала и наметала свету модел према својим потребама, па и онај глобалистички, који је у годинама економске кризе и са вртоглавим привредним растом пре свега Кине и других азијских држава почео да јој се обија о главу као бумеранг.
Година престројавања доласком Трампа на власт, која је протекционистичким мерама донела опоравак америчкој привреди, 2,4 милиона нових радних места и незапосленост на најнижем нивоу, за председника САД је очигледно била довољан адут да се сам против свих појави у Давосу. Да каже како неће радити на штету Америке и покаже да земља на чијем је челу и даље може оно што хоће.
Критичари његових протекционистичких мера су се на њих обрушили првих дана форума док је Трамп био одсутан, а неки битни, попут Ангеле Меркел, Давос су напустили пре његовог доласка.
Мада су многи најављивали да ће демонстративно напустити салу када започне говор, сала је, наводе извештачи, била дупке пуна. Опоненти се нису јавили. Велики брат, поготово у случају ЕУ, очигледно је и даље велики.
Да се Давос 2018. Трампу учини „веома успешним“, како је то оценио и пре обраћања, „потрудио“ се и кинески председник.
Си Ђинпинг, који је прошле године у Давосу понео круну лидера глобализма, по оцени добрих познавалаца, избегао је овогодишњи скуп управо да не би дошло до непријатног сучељавања. Аналитичари сматрају да је препустио Трампу да свету представи своје планове и визију, сматрајући да ће управо то најбоље потврдити доминантност кинеског привредног модела.
А и није у кинеској природи да привлачи непожељну пажњу света тако што би се лидери две најјаче светске економије конфронтирали. Кина, чијој је економији свет већ готово тесан, има суптилније методе. Једна од њих је свакако и упозорење да је Кина највећи страни купац америчких обвезница, односно дуга САД. По оцени Блумберга, реч је о суми од 1,2 билиона долара.
Аналитичари су оценили да је Кина тиме показала ко је „главни амерички банкар“ и са највећим девизним резервама на свету од три билиона долара, поручила САД да има „кеца у рукаву“ за спорове на релацији Пекинг–Вашингтон.
