Када је, пред почетак грађанског рата у БиХ, босански академик Мухамед Туњо Филиповић предложио историјски споразум између Срба и Бошњака, Алија Изетбеговић, тада политички најмоћнији бошњачки лидер, одбацио је тај предлог.
Сада, после крвавог рата, који је однео бројне жртве на свим странама, у јеку политичких сукоба унутар БиХ између два ентитета и три народа, српски председник Александар Вучић и бошњачки представник у Председништву БиХ Бакир Изетбеговић, син човека који је одбио историјски споразум два народа, разговарали су и о изградњи ауто-пута у облику прстена, који ће повезати Београд и Сарајево.
Тема је била на столу у Истанбулу, уз посредовање турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, човека коме је, према речима Бакира Изетбеговића, Алија Изетбеговић оставио Босну у аманет.
Симболика догађаја више је него очигледна. Не само да се разговарало у „Стамболу на Босфору“, престоници некадашње империје чији су део били и садашња Србија и БиХ (а и Ердоганов надимак је „Султан“), већ је, у недостатку договора унутар БиХ о траси ауто-пута Београд-Сарајево, предложено је да он има облик прстена. Пут ће, према Изетбеговићевим речима, ићи трасом Сарајево-Зеница-Тузла-Брчко-Бијељина-Београд-Пожега-Вишеград-Сарајево.
Представља ли тај пут својеврстан „веренички прстен“ између два народа завађена трогодишњим крвавим грађанским, верским и међуетничким ратом и двадесеттрогодишњим нестабилним миром? Може ли, на крају, турски председник Реџеп Тајип Ердоган да одигра улогу помиритеља два народа?
Турски начин комуникације: лидер — лидер — лидер
Потенцијал са турске стране да се одређене ствари издејствују, каже сарајевски аналитичар Аднан Хускић, постоје, јер жеља је Турске да се позиционира као важан играч на Западном Балкану.
„Када погледате све папире на који се начин, идеолошки, формира спољна политика Турске у времену после Хладног рата, они заиста себе виде као регионалног хегемона, те су се у том смислу и ангажовали“, објашњава Хускић.
Турска, додаје Хускић, поседује добар линк према Бакиру Изетбеговићу.
„Турци генерално воде политику на том нивоу. Они не воде формалну политику. Јако пуно тога дешава се на индивидуалном нивоу, Вучић-Изетбеговић-Ердоган. То је оно како турска политика овде гледа на ствари и како они искоришћавају те канале и то је начин на који они комуницирају“, каже он.
Шта је потребно да би се помирили Срби и Бошњаци
Бањалучки аналитичар Анђелко Козомара не верује да изградња ауто-пута може да означи почетак помирења два народа. Почетак помирења, како каже, може да буде уважавање других и цитира Вучићеве речи из Истанбула: „Да се Срби на целој територији БиХ осећају сигурно“.
Он додаје да изградња ауто-пута ни на који начин не може да помири два народа.
Тај пут иде Бошњацима у прилог, јер ће на тај начин бити повезанији са Санџаком, али, према Козомариним речима, нема интереса за РС да се пут гради преко Брчког.
„То није у националном интересу РС, јер ће је тај ауто-пут пресећи на два дела“, сматра Козомара.
Да би дошло до помирења Срба и Бошњака, потребно је да политички прваци оба народа буду спремни на уступке и компромисе. Према Козомарином мишљењу, први су на потезу Бошњаци.
Мора да се престане, каже, са сталним претњама Србима и притисцима на тужилаштво да су сви Срби који су били политички и војно ангажовани током грађанског рата ратни злочинци. Козомара наводи примере из Херцеговине, где повратници Срби не могу да нађу посао.
„Срби треба да направе корак назад у претњама о отцепљењу од БиХ, треба да престану са опструкцијама разних заједничких пројеката који не значе пренос надлежности, а који су од интереса за све грађане БиХ. То су почетни кораци који и једни и други треба да направе да би БиХ могла да функционише“, закључује Козомара.
Ако је принцип турске комуникације (лидер — лидер — лидер) начин комуникације међу српским и бошњачким политичарима, то је добар начин да се започне са изградњом ауто-пута, који би у облику прстена, на симболички начин, спојио два народа, мисли Хускић.
„Може ли се говорити да се налазимо на почетку неке врсте, не бих рекао помирења, али разумевања, бољег схватања ствари? Мислим да да. Поприлично смо препуштени сами себи, не знамо како ће ићи европски пут и потребно је уложити додатни напор да више не будемо неко ко треба медијацију са стране, већ да заиста покушамо да комуницирамо, јер ко зна каква су времена испред нас“, каже Хускић.
Према Хускићевом мишљењу, између Срба и Бошњака увек је био споран однос према догађајима са почетка деведесетих година прошлог века. У овом случају у питању су два наратива, каже Хускић, који догађаје са почетка деведесетих посматрају на различите начине и тешко да по том питању може да се дође до компромиса.
Да ли је изградња ауто-пута уопште могућа
Међутим, судећи према изјави српског представника у Председништву БиХ Младена Иванића истанбулски договор о изградњи ауто-пута доводи се у питање.
„Изетбеговић ће сада морати прво да обави разговор са председником Републике Српске Милорадом Додиком и Владом РС, као што ће, како каже, морати да обави разговор и са Владом Федерације БиХ, а у њој има и представника ХДЗ-а“, рекао је Иванић.
Да је градња инфраструктуре у искључивој надлежности ентитета напомиње и Козомара. Трасу ауто-пута требало је да договарају председници ентитетских влада, а не Бакир Изетбеговић и Александар Вучић, каже Козомара.
„Није у реду да се ван БиХ договара оно што је у искључивој надлежности ентитета и што ће, у крајњој линији, платити ентитети. Не могу се ни Изетбеговић, ни Ердоган, ни Вучић договарати о тако важним питањима“, сматра он.
Траса ауто-пута је одређена мимо интереса РС, каже Козомара.
„Који је интерес РС да ауто-пут, од Брчког иде према Сарајеву. Не пролази ни кроз једно српско село. Зашто би ми то плаћали? Сваки договор те врсте унапред је осуђен на пропаст“, закључује Козомара.
Иако се о изградњи ауто-пута није разговарало на функционалном нивоу, његова је изградња могућа, каже Хускић.
„Морамо прихватити чињеницу да су све државе и све странке које су на власти у регији, лидерске. Знамо да се кључна питања решавају на нивоу лидера. Да ли ће бити неких проблема у вези са практичном имплементацијом? О томе је сада тешко говорити, али мислим да је чињеница да је договор на том нивоу довољан да би се ствари покренуле, поготово што је нађено соломонско решење — не једна или друга траса, већ обе“, закључује Хускић.
Путеви јесу средство повезивања нација, али не треба сметнути са ума да је и бивша Југославија направила ауто-пут „Братство — јединство“, па се ипак у крви распала. Ауто-пут Београд-Сарајево може да буде први корак ка помирењу Срба и Бошњака, али за то помирење ипак је потребно нешто дубље.
