Како је саопштено из канцеларије Савјета Европе, поред Црне Горе, највише представки Стразбуру стиже из Румуније, Турске, Босне и Херцеговине и Молдавије.
„Из Црне Горе у 2017. години Европском суду упућено је 138 представки, што је 16 одсто мање у односу на 2016. годину, када је донето 165. Суд је 154 представке из Црне Горе у 2017. прогласио неприхватљивим, 13 је достављено Влади и о њима се чекају информације, а донето је 16 пресуда. То је четири пута више у односу на 2016. годину“, наводи се у саопштењу.
Чињеницу да се Црна Гора по броју представки Суду у Стразбуру већ годинама налази у самом европском врху, многи тумаче као веома забрињавајућу, нарочито са аспекта повјерења грађана у рад државних механизама — прије свега судова, али и као индикатор да Црногорци не успијевају да на квалитетан начин остваре своја права пред домаћим институцијама.
У прилог томе иде и чињеница да је суд за људска права у Стразбуру досад донио 37 пресуда којима је утврђено да је Црна Гора прекршила макар једно од права гарантованих Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, због чега је оштећеним грађанима држава исплатила 1.139.733 евра.
Такође, чињеница да је последњих година доста пресуда донесено против Црне Горе, очигледно је за многе била подстрек да туже државу, док је истовремено такође и велики број представки одбијен, најчешће из разлога што многи не умију да квалитетно саставе тужбе, па оне често бивају одбачене.
Адвокат Сергеј Секуловић за Спутњик каже да чињеница да се грађани Црне Горе у огромној мјери жале суду за људска права у Стразбуру, у првом реду говори о томе да они имају повјерења у рад Европског суда, односно „да се тај суд наметнуо као ауторитативно тијело“, али скреће пажњу да се са друге стране мора узети у обзир и број одбијених жалби.
„Ради потпуне анализе, потребно је видјети и проценат усвојених представки пред овим судом. У сваком случају, неспорно је да грађани у немалом броју немају повјерење у рад судова, и ту се морају правити искораци јер без повјерења јавности у правосуђе нема озбиљне државе“, наглашава Секуловић.
Да црногорски грађани имају одређену дозу неповјерења када је у питању правосудни систем Црне Горе говори и недавно истраживање „Центра за мониторинг и истраживање“ (ЦЕМИ), које је показало да само половина грађана има повјерења у судство Црне Горе, док као највећи проблем у раду судова испитаници издвајају „утицај политике“.
Тако је на питање да ли имају повјерење у правосудни систем Црне Горе око 47,8 одсто испитаника навело да има повјерења, док око 69 одсто црногорских грађана сматра да судови нису довољно ефикасни, при чему само 8,7 одсто сматра да поступци трају колико треба.
Коментаришући за Спутњик чињеницу да је Црна Гора годинама међу водећим земљама по броју тужби Европском суду у односу на број становника, бивши министар правде у Влади Црне Горе Драган Шоћ оцјењује да званични подаци јасно указују да „људи у Црној Гори немају повјерења у црногорске правне институције“, али, како каже, овај феномен такође има везе и са менталитетом црногорских грађана који су, сматра он, веома склони „истјеривању правде“.
„Сам по себи број подигнутих тужби не мора да значи и неквалитетан рад судова Црне Горе. Просто то није релевантан податак, а релевантан податак би био када би неко изнио статистику колико је од тих тужби усвојено. То би већ био податак који би говорио нешто о квалитету рада црногорских судова, али тај податак такође говори и о менталитету нашег народа који воли да, што се каже, истјерује правду до крајњих могућих граница, тако да и то треба узети у обзир када се квалификује и оцјењује број поднијетих тужби сразмјерно броју становника“, јасан је Шоћ.
Подсјетимо да је Европском суду за људска права у Стразбуру у 2017. години поднесено укупно 63.350 представки, што чини повећање од 19 одсто у односу на 2016. годину. Како су навели из Стразбура, до повећања је у највећој мјери дошло због раста броја представки које долазе из Турске.
