Године проведене на Косову као заменик шефа привредног и финансијског одељења Међународне цивилне канцеларије (ИЦО), која је касније прерасла у мисију Еулекса, Немац, др Мартин Хајперц преточио је у књигу необичног имена за коју се може рећи да је и нека врста политичког документа о дешавањима у једом периоду на Косову. О томе зашто је написао ту књигу и зашто ју је назвао „Макијато дипломатија — Косово мртав угао Европе“ њен аутор Мартин Хајперц каже:
„Можда је наслов моје књиге мало нејасан, односно има неки вишеслојни смисао. Сматрао сам то добром парадигмом за политику која се водила на Косову. Она је као уметник који баци неке боје на платно и тако ствара своје уметничко дело. То је била та интенција. Кафа је одувек била симбол ћаскања и релаксације, уз кафу се прича о свему и свачему, заправо уз ту кафу никада нисмо водили озбиљне разговоре, разговоре о битним стратешким питањима. Постоји једно велико Кисинџерово дело које се зове ’Дипломатија‘. У тој књизи Кисинџер развија концепт о тој стратешкој политици. Моја књига је заправо пандан, односно супротна прича, јер указује на то да је дипломатија у овом случају ’макијато‘ дипломатија, односно прича уз кафу.“
Други део књиге се зове „Косово мртав угао Европе“. Да ли заиста сматрате да је Косово мртав угао Европе и зашто?
— Кад кажем мртав угао, онда заиста размишљам као возач аутомобила. Имате тај мртав угао, где не видите шта се дешава. То се односи на Косово, и то како се у Западној и Средњој Европи гледа на питање Косова. То је питање које се са времена на време предочи јавности, а онда се поново заборави, поново се о томе не прича и не говори. Косово би требало да се константно спомиње и не треба да буде у мртвом углу.
Да ли то значи да је Косово као држава неодржив пројекат?
— У принципу свесни смо дефицитарних страна те „државе“, тог Косова, где у односу на идеалну државу видимо како би једна држава требало да функционише и изгледа. То Косово, заправо, није. То је једна дисфункционална држава и на основу тога нам служи као пример за то како изгледа једна лажна држава.
Да ли то значи да је Европа, самим тим и Немачка, погрешила када је признала Косово?
— Свако мора да дâ одговор на то питање из сопственог интереса. Свако следи неки свој интерес и из те перспективе на то питање треба да се одговори. Грешка је ако мислимо да је могло да дође до бољег решења.
Зашто мислите да је грешка?
— Могу да кажем да је нешто грешка, ако сам у том моменту знао да је постојала и боља опција.
Да ли је постојала боља опција?
— Кад сам ја дошао на Косово одлука је била већ донета. Тако да ја не знам, не могу да кажем да ли је била алтернатива у односу на решење које је донето. Не могу да говорим о томе јер напросто неке одлуке су донесене пре него што сам дошао на Косово. Да је мене неко питао за мене би најбоље решење за Косово било по узору на Северни Тирол — аутономија. Аутономија унутар Србије. Али ја не знам да ли је то било реално у том правцу и у којем моменту је то могло да се одлучи на тај начин.
Када погледате из данашње перспективе дешавања на Косову? Да ли постоји иједан трачак наде да се то о чему причате можда спроведе у дело?
— Мислим да је то време прошло, да се друго решење за Косово не може донети.
У књизи често помињете корупцију као главни проблем на Косову… С обзиром да сте били финансијски саветник унутар мисије Еулекс, колико су за стање на Косову одговорне мисије?
— Оно што се у Библији чита је то да смо ми људи склони томе да „видимо трн у туђем оку, а у сопственом пањ“. Корупција је проблем у многим земљама, то није само косовски проблем. Ми смо у Еулексу имали идеју да успоставимо правну државу и то је заправо био висок циљ који смо ми себи поставили и управо због тога циљ нисмо остварили, баш смо лош резултат постигли. Не критикујем ја то што корупција влада на Косову, него што ми ништа нисмо учинили против те корупције.
Пишете у књизи да је управо Америка била та која је водила главну реч на Косово…. Зашто се Европа томе повиновала?
— Врло често говорим провокативно о европској импотенцији…. Мислим да Европа није у стању да се испољи као сила, зато што нема јединство унутар сопствених редова. Оно што нам је потребно јесте политичка унија, односно политичка сагласност унутар ЕУ како бисмо водили заједничку спољну политику. И да ту политику спроведемо и војно ако треба, јер Европа није…
Другим речима да ЕУ има сопствену војску…
— Да. Недостаје политичко јединство и зато недостаје заједничка спољашња политика и заједничка војска или одбрана која би по потреби и дејствовала.
А шта онда са НАТО-ом?
— НАТО је колективни систем безбедности, то је дакле одбрамбени систем. Али то није инструмент активне спољне политике. И зато нисмо јединствени и зато смо слаби и зато препуштамо, да тако кажем, бојно поље другим силама Америци и Русији, Турској и Саудијској Арабији… Ми имамо јаку привреду, ми смо економски јаки у ЕУ, али немао заједничку спољну политику, уместо тога као замену имамо политику приступања ЕУ, што је нешто сасвим друго.
Да ли Србија треба да буде условљена Косовом кад већ помињете приступање?
— Нажалост, моје знање о Косову се односи на оно што сам ја пре десет година тамо лично и доживео. Данас ја о Косову читам у медијима као и сви остали. Немам више увид и уплив у интерна дешавања на Косову. Једно што могу је да упоредим ову ситуацију с оном коју смо ми имали са Источном Немачком. Није ми намера да упоредим ситуације. Западна Немачка није била у стању да води спољну политику према Русији и Истоку док није преболела губитак источних територија (Источна Немачка). Дакле, Србија ће према ЕУ моћи да дела и да доноси одлуке тек када преболи губитак, Србија ће моћи да нормализује своје политичке односе са ЕУ ако преболи губитак Косова.
Како ће шпански „нон пајпер“ упућен ЕУ по питању Косова да одјекне? Да ли ће уопште да одјекне?
— Ја бих саветовао да не поистовећујете држање Шпаније, то јест њен однос према Косову, са мишљењем ЕУ.
Зашто сте написали ову књигу?
— Зато што ме занима теоретско питање државности и стварање државе. То је за мене био начин да о томе пишем јер сам јако патио, јер ми је било лоше због свега што се дешава. Имао сам ту идеју да изнесем чињенично стање да будем што ближи реалности и што би можда допринело разумевању између Срба и Албанаца. Важно ми је што је књига објављена на српском, а велика ми је жеља да буде објављена и на албанском. У овој књизи и у овом интервјуу изнети ставови су моји лични ставови, а не институција у којима сам радио и радим.
Књига „Макијато дипломатија — Косово мртви угао Европе“ је у преводу мр Јулиане Јовичић издата од стране српске издавачке куће „Албатрос плус“.
