Да се Босна и Херцеговина (БиХ) налази у перманентном стању кризе и није нова вест. Међутим, оно што је ново јесте да оно што заиста поткопава функционисање те државе не долази из Републике Српске (РС), како на Западу гласи уврежена матрица.
Општи избори у тој бившој југословенској републици требало би да се одрже у октобру. Међутим, хрватски политички представници већ дуже инсистирају на изменама изборног закона, који би гарантовали да ће изабрани представник хрватског народа заиста то и бити.
Нико од хрватских политичара из БиХ не жели да се понови избор неког новог Жељка Комшића, који је за представника хрватског народа у Председништву БиХ био изабран бошњачким гласовима и није заступао интересе народа којем припада.
Предлог измена изборног закона, који је предложила ХДЗ, прошао је на гласању у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, али је оборен на гласању у Представничком дому 31. јануара. У Представничком дому није прошао ни контрапредлог СДА о изменама изборног закона.
Утакмица између ХДЗ и СДА наставља се и питање је какав ће бити резултат на крају, у мају, када ће Централна изборна комисија расписати изборе.
Догађаји какав је овај од 31. јануара указују на једну важну чињеницу — да генератор кризе у БиХ не лежи у Републици Српској, коју западни део међународне заједнице и бошњачке партије константно оптужују за то. Јер проблем са изменама изборног закона је дубок и системски.
Кључни проблем у босанскохерцеговачком политичком дискурсу лежи у неуређеним односима у Федерацији БиХ, каже бањалучки аналитичар Предраг Ћеранић. То се рефлектује и на нивоу БиХ, тако да нема парламентарне већине у скупштини, а и питање је до када ће Савет министара моћи да функционише у пуном капацитету, додаје он.
„Стога они којима РС није на срцу настоје да проблеме прикажу на другој страни, односно да исфабрикују одређене догађаје, како би се РС приказала као ’ружнији‘ део БиХ. У том контексту треба посматрати и низ неких креираних афера, потпуно измишљених прича о стварању паравојних формација, наоружавању РС, листи за одстрел коју прави владајући СНСД, и тако даље“, објашњава Ћеранић.
Према његовим речима, генератор проблема налази се у Федерацији, другом ентитету БиХ, поготово када је у питању избор члана Председништва.
„Још постоје снаге које би у Председништву радо виделе представника из реда хрватског народа по узору на Жељка Комшића или неког сличног из реда српског народа, а да се легитимни представници српског и хрватског народа елиминишу на врло некоректан и недозвољен начин“, каже Ћеранић.
Уочљиво је да се, како тече харанга против председника Српске Додика, паралелно води, како Ћеранић каже, оркестрирана кампања и против члана Председништва из реда хрватског народа Драгана Човића, која има одјека и у Хрватској.
На тај начин жели се оспорити легитимитет српских и хрватских политичких представника, да би на њихова места дошле, како каже, политичке марионете.
„То је, по мени, главни проблем у БиХ, што се демократски механизми, демократска воља српског и хрватског народа жели обезвредити и осујетити пре предстојећих избора“, каже Ћеранић.
Он не верује у могућност да се ствари разреше до маја.
Уз сагласност да је у овом тренутку Федерација генератор кризе, политиколог Радомир Нешковић указује на још један проблем, а то је устав федерације у коме, како каже, има конститутивних грешака, које би требало исправити. Међутим, према Нешковићевим речима, за то нема спремности.
Противречности између предложених закона и постојећих уставних решења чине велику препреку да се проблем реши, сматра Нешковић.
„ХДЗ покушава то да исправи са изборним законом, али ви не можете изборним законом мењати постојеће уставне чланове. То је ту све запело. Како сада донети изборни закон и променити га да буде у интересу Хрвата и гарант равноправности народа, а да се притом не повреди постојећи Устав Федерације БиХ. То је сада тежак проблем где људи не могу да нађу решење“, каже Нешковић.
Према постојећем уставу, могуће је да бирачи, припадници једног народа, утичу на избор члана Председништва у другом народу, додаје он. Такозване грађанске партије, као што је Комшићева Демократска фронта или СДП БиХ, праве проблем, јер су, према Нешковићевим речима, прилично јаке и могу да утичу на избор члана Председништва из редова хрватског народа, који би био изабран легално, али се не сматра легитимним представником хрватског народа.
Проблем такође, каже Нешковић, представља и пресуда Суда за људска права у Стразбуру у случају „Сејдић — Финци“, према којој и припадници мањина имају право да се кандидују за чланове Председништва.
Хрватски политички прваци „каче“ се за ову пресуду и сматрају да, ако треба да се реши тај проблем, треба да се реши и проблем равноправне конститутивности Хрвата.
Предлог измена Изборног закона који је предложио ХДЗ подразумевао је да се чланови Председништва БиХ из Федерације БиХ (бошњачки и хрватски члан) бирају непосредно на изборима, али тако што би се формирале три ад хок изборне јединице, једна у којој две трећине гласача чине Бошњаци, друга где су две трећине гласача Хрвати, док би сва остала подручја била трећа изборна јединица.
Бошњачки члан Председништва, да би био изабран, требало би да освоји највише гласова у изборној јединици са већински бошњачким гласачима и трећој изборној јединици, док би хрватски члан Председништва био онај ко би освојио највише гласова у изборној јединици са хрватском већином, плус трећој изборној јединици.
Међутим, ни тиме, према Нешковићевом мишљењу, Хрвати не би постигли циљ, јер изборне јединице не могу да секу границе кантона, јер тешко је, како каже, сабрати кантоне са већинским хрватским живљем како би се обезбедило да Бошњаци не могу да утичу на избор хрватског члана Председништва.
„Тешко је то у пракси моделовати. У принципу се сви слажу да постоји проблем, да га треба решити, али када га практично моделујете, не можете да нађете решење“, каже Нешковић.
И када би било добре воље, постоје објективни проблеми који тешко могу да се реше политичким инжењерингом, док уз непостојање добре проблем постаје нерешив, напомиње Нешковић.
Он упозорава да, ако се не реши проблем, власт на нивоу БиХ може да буде блокирана након избора.
