Ласер за милијарду: Русија улаже у научне мегапројекте

© AFP 2022 / Markus Scholz / dpaЕвропски рендгенски ласер слободних електрона
Европски рендгенски ласер слободних електрона - Sputnik Србија
Пратите насTelegramOdyssey
Научни директор Европског рендгенског ласера слободних електрона „Јуропијен XФЕЛ“, професор Сергеј Молодцов објашњава зашто је Русија уложила огромна средства у овај научни пројекат, као и то на који начин ће овај научни експеримент довести до револуционарних помака у биологији, хемији и другим областима науке и технологије.

Немачка и низ европских држава су 2007. године усвојили одлуку да изграде моћни рендгенски ласер слободних електрона ХФЕЛ који може да прати кретање молекула у режиму реалног времена и да направи фотографије високе резолуције и доброг квалитета уз помоћ биолошких објектива. На тај начин, тај рендген може да се приближи скривеним „малим“ и „великим“ тајнама природе.

Тај пројекат, чија се вредност процењује на 1,2 милијарде евра, настао је као плод сарадње научника из 12 држава. Русија се пројекту придружила у јулу 2009. године на иницијативу научног тима „Националног истраживачког центра Курчатов“ на челу са Михаилом Коваљчуком. Институт је такође и координатор оних научних програма који се спроводе у Русији. За тај значајни међународни пројекат Русија је издвојила укупно 306,4 милиона евра и само за последње 3 године је исплаћено готово трећина те суме.

Дисање под водом - Sputnik Србија
Људи као рибе: Револуција у нашим животима — може ли се дисати течност

Први конкретни експерименти XФЕЛ су обављени у мају прошле године, а у септембру је ласер званично почео своју научну каријеру. Научници очекују да он може да помогне европским и руским истраживачима да дођу до хиљада нових научних открића.

Уз помоћ тог ласера ће моћи боље да се разуме како се одвијају хемијске реакције, моћи ће лакше да се истражују егзотична стања материја која владају, на пример, у унутрашњости звезда. Од тог ласера ће профитирати све могуће научне области, хемија, физика, астрофизика, па чак и молекуларна биологија.

Ево и неколико примера: молекуларни биолози желе да сниме слике појединих молекула беланчевина. Научници се надају да би једног дана резултати истраживања могли да помогну у прављењу лекова. Хемичари се надају да ће моћи да снимају реакције и тако да разазнају како поједини атоми међусобно реагују.

Сергеј Молодцов, професор престижне образовно-научне установе из Санкт Петербурга, Универзитета за информационе технологије, механику и оптику, на питање Спутњика да ли се плаши да би евентуално заоштравање политичких односа између Русије и Европе могло да отежа приступ руским научницима овом пројекту, одговара да он нема таквих бојазни.

„Наука, то је последње што умире у односима између држава и за науку се обично сви држе до последњег момента, као за сламку спаса. Наука је по својој природи међународна и не сме се заборавити да у овом тренутку на овом пројекту раде научници чак 45 националности.“

Руски аутомобил будућности - Sputnik Србија
Руски научници праве аутомобил којим ће управљати људске мисли (видео)

Молодцов додаје да на овом пројекту учествују чак и научници из на пример далеке Доминиканске Републике.

„На овај програм сам доспео на основу тога што радим на заједничким руско-немачким научним програмима. Неки од њих су били започети током најозбиљније кризе и Хладног рата. Иако је многима деловало да су се стране потпуно удаљиле и да нема места за било какву сарадњу, ипак су се наука и заједнички научни пројекти развијали“, објашњава Молодцов.

Главни део ласера чини један дуги, подземни уређај за убрзавање честица. Он игра улогу својеврсне писте на којој се електрони тркају великим брзинама: скоро 300.000 километара на сат. Истраживачи желе да завире у унутрашњост материјала, беланчевина, полупроводника геолошких узорака.

Како му и име каже рендгенски ласер ће производити рендгенске зраке. Тим зрачењем се, слично као и рендгеном у лекарским ординацијама, могу темељно истражити унутрашњости разних материјала.

Да ли се планира употреба тог ласера за извршавање необичних задатака, на пример, за изучавање слика старих мајстора или историјских и палеонтолошких ископина?

„Наравно! Посебно ће бити интересантно изучавати управо те старе слике. Није реткост да испод једне слике, на истом платну, буде још неколико слика. Рендгенски снимци помажу да се открију све тајне које крију платна, а да при томе сама слика не буде оштећена снагом фотона.

Таква истраживања културног наслеђа су део научног програма Института Курчатова, под руководством Јекатерије Јацишине и ми се спремамо да врло озбиљно учествујемо у овим истраживањима“, открива Молодцов.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала