Хашки трибунал нема доказа о састанку војног врха Републике Српске на ком је наводно договорено извршење кривичног дела у Сребреници.
То је јавно признао Јонас Нилсен, сарадник судије Хашког трибунала Алфонса Орија, председавајућег Судским већем које је у првостепеном поступку осудило генерала Ратка Младића на доживотни затвор. Нилсен се, на предавању у Институту Асер, није устручавао да каже да се, уместо доказа, прибегло закључивању на основу претпоставки.
Све говори у прилог одбране генерала
Имам велико поверење у одбрану генерала Ратка Младића која се састоји од Бранка Лукића, искусног адвоката, и Денија Иветића, адвоката из Чикага, напомиње адвокат Тома Фила, и они не би изашли са таквом причом да таква прича нема значаја.
„Уколико уз жалбу приложе транскрипт са Нилсеновог предавања, то би појачало тврдњу коју је отпочетка имала одбрана генерала Младића, односно, да шта год да се десило у Сребреници, то није био резултат договора, као што је истребљење Срба из Крајине било резултат Брионског документа и договора Туђмана и осталих“, истиче Тома Фила за Спутњик.
„Уколико је поуздан податак да је Нилсен био сарадник судије Орија који му је помагао у припреми за суђења, а видим да га називају инсајдером“, констатује за Спутњик адвокат Бранислав Тапушковић, „онда он зна ствари које очигледно нису добиле своје место у пресуди“.
„Ако је на том предавању указао на доказе којима је располагао суд, а да није ценио те доказе, онда је то важан сведок инсајдер од великог значаја“, подвлачи Тапушковић.
На Брионима се хрватски државни врх јасно договорио да Срба више нема на територији Хрватске, односно да нешто побију а нешто да истерају, подсећа Тома Фила, и указује да би, да је неким случајем евентуално такав договор постојао у Босни и Херцеговини код Срба или везан за Милошевића у Србији, како тврди Фила, све досад обесили.
„Међутим, Хрвати су били привилеговани пред тим судом, и то доказује чињеница да ниједан Хрват са територије Хрватске није осуђен у Трибуналу. Тај суд ради према стандардима за које су утврдили да су нижи од стандарда у њиховим земљама. Дакле, оно што не може да буде доказ пред Америком, Енглеском, било где на свету, може да буде пред Трибуналом у Хагу. И онда ће они ово да изврдају тако што ће рећи, па добро, ми имамо исказ тог и тог који каже да је то вероватно било тако. Имао сам искуства са косовском групом, у пресуди Шаиновићу стоји да нема доказа против њега, али да је вероватно било тако“, категоричан је Фила.
Чињенице не одговарају хашким интересима
Уколико би била уважена оваква врста доказа, наглашава он, то би аболирало генерала Младића, односно показало би да није било одговорности заједничког злочиначког подухвата.
„Наиме, онда би се утврдило ко је урадио то што је урађено у Сребреници. То наравно није геноцид, али јесте ратни злочин. И онда би одговарали они који су већ правоснажно осуђени да су то непосредно радили и извршили. Али не би било заједничког злочиначког подухвата нити командне одговорности генерала Младића за то што се десило у Сребреници“, подвлачи Фила.
„Имам наде у то“, додаје он, „али танка ми је нада, знајући са киме имамо посла, тешко да сам оптимиста“.
„За Србију и Србе и одбрану генерала Младића, нови аргумент много је важнији и јачи, него што је за ове у Хагу. Они ће рећи да је то утврђено другим доказима. Они ће рећи, а зашто није спречио, био је командант“, истиче Фила.
Ако има доказа за које нису знали и ако има докумената који проистичу из тога сведочења за које нису знали у току суђења, сугерише адвокат Бранислав Тапушковић, онда то може да буде од велике помоћи за одбрану генерала Младића.
„То би било озбиљно рвање, али знам који отпор постоји против доказа који се предлажу у другостепеном поступку. Врло велики. Мислим да Младићева одбрана још није завршила рад на жалби, и она ће то сигурно користити, поготову ако се указује на неке доказе, ако пружа неке информације за које одбрана није знала у току самог процеса. Треба да се избори да то буде процењено у другостепеном поступку и онда то сигурно може да буде од значаја“, предвиђа Тапушковић.
