Иза преговора око имена између Грчке и Македоније нашло се и питање признања Косова од стране званичне Атине. Ово је за Спутњик изјавио Душан Јањић из Форума за етичке односе, уз напомену да је понуда Вашингтона и НАТО-а у оквиру нове политике Доналда Трампа, у којој се предност даје војно-дипломатским решењима.
Јасно је, додаје наш саговорник, да Америка јача тај војни комплекс и у економском и политичком смислу, па и као средство притиска.
„Дакле, Трампу је један од приоритета јачање Америке на Балкану и потискивање Русије и сигурно је да ће НАТО ући у ту улогу. Садашње Владе Македоније и Грчке желе да реше проблем који имају, јер не можете бити члан НАТО-а ако имате проблем са неком од чланица. То што постоји снажна опозиција, неће ништа променити, као ни саме демонстрације деснице у Грчкој“, уверен је Јањић, уз напомену, да ти догађаји могу само да повећају цену коју ће Грчка тражити од Америке за ову, како је рекао „услугу“.
На питање зашто би Грчка признала Косово баш сада, Јањић као одговор наводи неколико разлога: економску помоћ коју би добила од Америке и веома битан безбедносни аспекат.
„Грчку су толико економски притисле ЕУ и Немачка, да она не може да дише. Атина сад тражи простор у коме би себи, између осталог, могла да олакша и економску ситуацију. Грци су све политичке процесе до сада завршавали врло прагматичном израчунатом ценом. Нема разлога да то не буде и овога пута. Друга ствар је сама безбедност Грчке. Ако се не затвори питање Македоније, отвара се албанска претензија, а она таргетира и Епир, односно део Чамерије (област насељена Албанцима). Грци ће и због тога хтети да затворе ово питање. Трећа ствар је Турска, јер је грчком национализму први непријатељ та земља. Грци виде да су позиције Турске пољуљане у НАТО-у, а њима је сарадња са Американцима драгоцена због одбране статуса замрзнутог конфликта на Кипру. Све ово Грци морају да решавају уз појачану сарадњу са Американцима, јер су и Турци и Грци у НАТО алијанси“, напомиње Јањић.
Наш саговорник сматра да не сме да се заборави да у Грчкој ради стално или привремено око 700.000 Албанаца, а да је њих још око 150.000 у кретању на релацији Македонија—Косово—Албанија—Грчка. То је, по његовим речима, јака дијаспора, тачније лоби, а јавност Грчке их је у последњих десетак година прихватила као чињеницу. Јањић каже да би признавање Косова од стране Грчке за Америку било огромна услуга.
Наш саговорник верује да је готово па сигурно да ће се убудуће Република Македонија звати „Горња Македонија“, која би се на енглеском изговарала као једна реч и која се не би преводила (Upper Macedonia).
С друге стране, Саша Боројевић, спољнополитички коментатор, сматра да је, ако је Грчка Влада и имала план да пристане на поменуто име за Македонију и да призна Косово, онда протест 140 000 Грка у грчкој престоници сигурно скренуо њихову пажњу.
На питање како се Косово нашло у овој игри и шта би се десило да Грчка заиста призна косовску државност, одговара овако:
„Амерички утицај на Косову је неоспорно јак и покушај Приштине да кроз ЕУ увуче САД у процес Бриселског споразума сада долази до свог епилога. Ево и како. Грчка је одличан модел православне земље која се све време братими и показује сарадњу са Русијом. За САД је важно да искоче из тог колосека и признају Косово зарад новца, тачније обећања, да ће им бити одбијен дуг према ЕУ“, каже наш саговорник.
Боројевић подсећа на документ агенције ЦИА, у коме је новчано изведена вредност Косова у односу на Србију. У том документу, како наводи, пише да Косово са свим рудним богатствима вреди око 500 милијарди долара, док остатак Србије са Војводином, негде око 200 милијарди.
„Америци је, у овом сегменту, било изузетно битно да исфинансира грчке дугове како би успели кроз Косово да направе Велику Албанију, а то је нешто чега се Грци и те како плаше. Јер када признате Македонију са већинским албанским становништвом, ви сутра имате проблем да ће Велика Албанија тражити и део Грчке“, наводи Боројевић.
У случају да се деси да Грчка, као највећа православна држава у овом региону, под притиском или одлуком њихове власти, ипак призна Косово, Боројевић сматра да би то значило разбијање великог православног блока. Осим тога, наш саговорник напомиње да би грчко признање Косова могло да угрози и њихово пословање са Кинезима, с обзиром да је ова држава купила луке у Грчкој, а и финансира брзе пруге ка Србији.
„У овом случају мислим да би била прекинута било каква сарадња која се одвија преко Грчке и зато мислим да је пропао план да се у року од 24 сата донесе резолуција о имену Македоније и да се преко ноћи дође до епилога. Верујем да је то сада бесмислено“, закључује Боројевић.
У центру грчке престонице одржан је протест против предлога компромиса о имену Македоније, што заговара Влада премијера Алексиса Ципраса. Славни композитор Микис Теодоракис поручио је грчкој Влади да је, ако мисли да потпише име које садржи реч Македонија, у обавези да за то прво пита грчки народ.
