Заиста, рекло би се да поменута реченица укратко најбоље описује поруку коју Брисел има да упути свим аспирантима у региону који претендују на чланство у Европској унији.
То би се нарочито могло односити на Србију и Црну Гору, које су недавно, како се испоставило, сасвим погрешно схватиле да ће њихово чланство у ЕУ бити реализовано до 2025. године. По свему судећи, шансе за то су веома скромне, или како је то у извјештају Брисела дипломатским речником срочено — придружење Србије и Црне Горе ЕУ до 2025. године би било „екстремно амбициозно“.
Ово не би требало да преставља никакво изненађење, нарочито ако се зна да се предходног дана Савезна влада Њемачке „суздржано“ изјаснила о пријему Србије и Црне Горе ЕУ до 2025. године.
„Нешто попут аутоматског пријема по предходно утврђеном датуму, наравно, бити неће“, објаснио је управо тим поводом портпарол Владе Њемачке и државни секретар Штефан Зајберт у понедељак у Берлину.
Портпарол Министарства спољних послова Њемачке такође је додао да Берлин брзи пријем држава Западног Балкана у ЕУ сматра „проблематичним“ и да Запад уз то има доста резерви због „питања трошкова пријема, као и климавих реформи у региону“.
Такав став Берлина, који је, разумије се, незванично и главни град Европске уније, очигледно се значајно рефлектовао и на извјештај Европске комисије, у којем се, према наводима „Политика“, јасно каже да „свим политичарима у региону треба да буде јасно“ да морају да буду „много озбиљнији“ у погледу „успостављања владавине права“, „смањења корупције“, „борбе против организованог криминала“ и „решавања свих билатералних спорова“.
Када је у питању Црна Гора одвећ је јасно да се на њу односе практично све примједбе наведене као проблем у извјештају, што су у Подгорици већ потврдили и сви релевантни представници Европске уније. Тако је шеф Европске делегације у Црној Гори Аиво Орав на спекулације да ли је могуће да Црна Гора постане чланица ЕУ прије 2025. године, куртоазно одговорио да јесте, али је при том домаћинима поручио да у том случају морају да забораве на „ријеч замор“.
Орав такође није пропустио да индиректно подсјети да је опозиција у Црној Гори практично у бојкоту и да је политички систем паралисан, подсјетивши да је сада „одговорност на свим политичким актерима“ и да „политичка дебата мора да се одвија у Парламенту“, примјетивши притом да су рокови које је „ЕУ поставила амбициозни, али да нијесу неизводљиви“:
„Немојте да се фокусирамо на године, хајде да се фокусирамо на домаће задатке“, поручио је Орав, сагласивши се истовремено са премијером Душком Марковићем да је „владавина права најважнији и најтежи задатак“ у Црној Гори.
Што се пак тиче самих власти у Подгорици, утисак је да Влада не може да буде претјерано задовољна, нарочито имајући у виду чињеницу да је премијер Марковић прије само непуна два мјесеца крајње нереално најављивао завршетак преговора са ЕУ до 2020. године.
„Увјерен сам да ћемо до краја мандата ове Владе довести до краја наше преговоре са Европском унијом и припремити Црну Гору за пуноправно чланство“, изјавио је Марковић у децембру мјесецу на новогодишњем пријему Владе Црне Горе.
Треба ли рећи да, како тренутно ствари стоје, црногорском премијеру не би била довољна ни два мандата да уведе земљу у Европску унију.
Коментаришући за Спутњик нови „хладан туш“ након саопштења Брисела о реалности када се ради о црногорском приступању ЕУ, политички аналитичар Стефан Ђукић каже да је основни разлог за незадовољство тај што је јавност у Црној Гори била „превише склона да анализира сваку изјаву која долази из ЕУ, па било да је изговарају секретари, високи представници, комесари или представници држава-чланица“, због чега је, како каже, често долазило до „неспоразума“, јер се очигледно радило о изјавама које су „намијењене за различита тржишта“.
С тим у вези, наш саговорник нарочито истиче и бројне унутрашње проблеме које Брисел реално има, па с тога није нарочити оптимиста ни када је у питању рок за прикључење Црне Горе или било које државе из региона до 2025. године.
„Мислим да улазак Црне Горе минимално зависи од нас самих, што не значи да не треба да примијенимо оно што је добро од ЕУ препорука, нарочито из поглавља 23 и 24, а улазак у ЕУ зависи и те како и од ситуације у државама-чланицама. Европска унија није нашла заједнички језик поводом даље политике проширења, није заправо ни смислила свој ’резон дета‘ у мултиполарном свијету и зато је мало вјероватно да ће скоријег датума примити код себе државе које имају толико унутрашњих проблема, тако да искрено сумњам да ни 2025. није реална година уласка за Црну Гору, Србију или друге државе у региону“, јасан је Ђукић.
