„Након дуге паузе, ЕУ је поновно спремна да дискутује о проширењу својих граница“, истиче ФТ и подсећа да је још прошле године председник Европске комисије Жан Клод Јункер владама шест земаља Западног Балкана обећао „поуздану перспективу чланства у ЕУ“.
Британски лист ипак подсећа да је „од 2004. године дошло до замора од проширења ЕУ на исток“.
„Данас у Европској унији постоји замор од проширења. Проблеми због миграција изазвали су огорчење меду бирачима, који су изгубили поверење у способност званичног Брисела да постигне било шта сем пуке борбе са економским проблемима“, истиче лист.
Аутор текста напомиње још један веома важан сегмент, а то је геостратешки значај који би проширење ЕУ имало у случају Западног Балкана.
Лист додаје да укључивање посткомунистичког истока у ЕУ ипак остаје једно од њених највећих достигнућа, као и да је и даље у интересу свих страна да улазак у ЕУ буде реална перспектива за балканске земље у којима су многи, након толиких година чекања на прагу, постали веома сумњичави по питању искрености Брисела.
Британски лист истиче да је један од главних аргумената земаља Западног Балкана за чланство у ЕУ тај што су потпуно окружене земљама Уније.
Лист наводи да су све те земље након тешког периода деведесетих година прошлог века постигле одређену стабилност, што се такође мора узети у обзир, као и да је веома важна улога Западног Балкана у праћењу великог миграционог таласа.
„Обећања о чланству активирала су низ тешких одлука које су земље Западног Балкана донеле како би постале део ЕУ. На пример, Србија је направила озбиљне уступке у вези са Косовом. Међутим, пут уласка у ЕУ остаје веома дуг, а у међувремену се утицај ЕУ смањује. Данас је само 26 одсто Срба за улазак у Европску унију“, пише британски лист.
„Фајненшел тајмс“ упозорава и да „Русија и Турска спремно чекају да заузму место ЕУ ако ЕУ одустане“.
Чињеница је да ниједна од бивших држава СФРЈ не испуњава критеријуме за чланство, наводи се у тексту.
„Европска комисија је јасно истакла проблеме који су карактеристични за те државе, а то су узурпација власти, везе држава са организованим криминалом, корупција на свим нивоима, као и гушење слободе говора. Да не помињемо то што ниједна од тих држава не може да се назове функционалном тржишном економијом“, критикује „Фајненшел тајмс“.
Председник ЕК Јункер подвукао је да је 2025. година само „индикативни датум“ за улазак балканских земља у ЕУ, и напоменуо је да ће се „реална перспектива оцењивати у складу са њиховим реалним напретком“.
„Теоретски, нека од тих земаља може престићи друге на путу ка ЕУ током тог периода. Ту се пре свега мисли на то да ЕУ препозна напредак Албаније и прекине све теорије о наводном фаворизовању Србије на путу ка чланству“, пише лист.
Уз то, треба похвалити хитни захтев Брисела да се што пре реше територијални спорови пре уласка у ЕУ: статус Косова и несугласице између Македоније и Грчке у вези са именом, наводи ФТ, преноси „Блиц“.
„Било би незамисливо унутар ЕУ издржати такве сукобе или опасне етничке напетости које их хране. Треба видети има ли Европска унија механизме за мирно решавање спорова. Међутим, од виталне је важности да њена врата остану отворена за суседе који су искрено посвећени њеним вредностима“, закључује ФТ.
