Габријелова је посета углављена између представљања Стратегије ЕУ о Западном Балкану и тренутка када ће (ваљда) бити формирана нова Влада Немачке у којој тај исти Габријел — проказан у Социјалдемократској партији — изгледа неће бити ништа. Габријел се тако пред својим домаћинима у Београду и Приштини указује напола као трговачки путник који би да им уваља млаку Стратегију ЕУ препуну ограда и алибија, а напола као дискретни рекеташ који ће им објаснити шта све губе ако напокон не седну за сто спремни да се договоре“, пише у коментару „Дојче велеа“.
У коментару се подсећа да су на инсистирање Немачке из Стратегије о Западном Балкану избрисани разни пролазни датуми, па помињање фамозне 2025. године не значи ништа више од „охрабрења“.
Јер дугорочно је проблем у ЕУ, можда највише у Немачкој — ниједна стратегија, насмејане фотографије са конференција за штампу, нити милиони евра за инфраструктурне пројекте не могу да сакрију замор од проширења ЕУ. Ко ће од немачких политичара први дићи руку за пријем Србије и Црне Горе у Унију? Ко ће бити спреман на „шитсторм“ таблоида и озбиљне штампе, јер се залаже за пријем нечега што личи на мешавину проблема које су у Унију унели Кипар, Бугарска и Мађарска? Ко ће глумити одушевљеног европејца док су евроскептични десничари у узлету?
„Краткорочно проблем евроинтеграција чучи на Балкану — сви су ти рестлови бивше Југославије, уз додатак Албаније, огрезли у корупцији, беди, партократији над којом бдије неки проевропски аутократа. Осим неолибералних реформи тржишта рада које су од Балкана створиле мали Бангладеш ништа тамо није по прописима Брисела. И то, парадоксално, европским политичарима баш одговара“, коментарише „Дојче веле“.