Албански премијер Еди Рама изјавио је у Приштини поводом десетогодишњице једностраног проглашења независности Косова да би Косово и Албанија требало да имају заједничку спољну и безбедносну политику, али је изнео и једну нову идеју —о заједничком председнику као симболу националног јединства и заједничке националне безбедносне политике.
Колико у овим речима има реторике, а колико је прича реална?
Професор Приштинског универзитета Бељуј Бећај каже да се нада да је Рама ово рекао само у контексту неке врсте притиска на Европску унију, с обзиром да је раније најавио да уколико ЕУ не убрза процес интеграција са Косовом, онда ће се размишљати о алтернативи, то јест, о спајању Косова и Албаније. У супротном, додаје наш саговорник, инсистирати на једној идеји тако застарелој у 21. веку je — пораз разума.
„Имам осећај да се кришом планира стварање етничких држава уместо да се планира рационално функционисање самосталних држава народа, које имају у оквиру својих граница и друге националности“, верује Бећај.
Наш саговорник напомиње да је логика националних држава застарела у контексту данашњих околности и да би она вероватно у дугорочном процесу имала далекосежне последице.
„Једноставно, не мислим да треба размишљати о етничким држава јер перспектива глобализма се не састоји у једној нацији, независно од тога да ли се ради о Кинезима или Србима и Албанцима, већ о мултиетничкој и мултикултурној заједници. Тако гледано, мислим да национални председници овом тезом представљају застарели циљ“, каже Бећај.
Стефан Сурлић са Факултета политичких наука уверен је да је Рамина изјава узрокована због незадовољства Стратегијом ЕУ за Балкан, која је недавно презентована а у којој су само Србија и Црна Гора добиле отворену перспективу уласка у ЕУ. Рама сада настоји да покаже да ће се нестабилност наставити у овом региону уколико и Албанија на неки волшебан начин не добије брзу улазницу у ЕУ.
„Његова изјава је врло опасна и штетна јер долази у тренутку најважнијих преговора између Београда и Приштине и он на овај начин шаље јасну поруку да у будућности, ако Косово дође у могућност да има засебно место на међународном плану, да ће то место имати заједно са Албанијом“, објашњава Сурлић.
Он не верује да би овакве изјаве могле да покрену екстремне групе, али подсећа на чињеницу да је Рама врло склон да, кад год има неки унутарполитички проблем, посегне за политичким поенима неким савезништвима са албанским политичким лидерима ван Албаније.
„Једноставно, он хоће да покаже да је он чувар целокупног албанског народа и како без обзира на неку будућу европску перспективу себе сматра заштитником Албанаца, ма где они живели“, сматра Сурлић.
Рама је рекао да су Косово и Албанија данас две формално одвојене административне реалности, али да су део заједничког историјског наратива, уједињеног националног осећања и неодвојивог политичког интереса.
Најавио је интензивирање сарадње Приштине и Тиране у свим областима, као и стварање јединственог образовног система. Такође је рекао да ће Косово и Албанија имати јединствен царински систем и заједничко трговинско и економско тржиште захваљујући успешном процесу регионалне интеграције.
Рама се у говору осврнуо и на односе Косова и Србије рекавши да треба да живе као два народа у добросуседским односима и као неодвојив део Европске уније. Идеја албанског премијера Едија Раме о једном заједничком председнику Албаније и Косова није се свидела ни косовској опозицији. Тако шеф опозиционог Демократског савеза Косова Авдулах Хоти, сматра да је овакав реторика показала мањак поштовања према тежњама грађана Косова — ’Косовара‘ за независном државом интегрисаном у Европску унију и НАТО“, пише приштинска „Коха“.
