Заговорници „велике Албаније“ свој тренутак ће дочекати оног момента кад овај регион буде ушао у Европску унију. Та теза, иако многима звучи као теорија завере, део је плана „природне Албаније“ коју промовише не само Еди Рама, него и већина Албанца из региона. Тај план води преко Косова, односно Србије, јер је јасно да нико из региона не може да постане део ЕУ докле год се проблем између Косова и Србије не реши.
Албанци су тога свесни, па су уместо форсирања да Косово постане део ЕУ, спремни да стрпљиво сачекају „пакет“ који ће их одвести без много труда у заједницу европских народа.
Одатле ствари постају лакше јер нико у ЕУ не брани никоме да се на демократски начин, на референдуму, изјасни шта жели за себе. А Албанци желе „природну Албанију“, сада популарно названу „културну регију“ за чије формирање им је потребна Европска унија. Дакле, лукаво осмишљен план како да добију оно што желе, а да не помену мењање граница, не повреде ничији суверенитет и тако даље.
Тројански коњ Албанаца за њихов је Косово. Момчило Трајковић, лидер СПОТ-а са Косова и Метохије, верује да се то косовској политичкој елити неће допасти, јер би у том случају изгубила привилегије које има и поново постала нека врста аутономије у регији „велике Албаније“ .
Но док до тога не дође, Албанци стрпљиво раде на свом плану. Низ споразума које су практично већ склопили Албанија и Косово — нико у ЕУ неће оспоравати. Делови Црне Горе који су насељени Албанцима, а граниче се са Косовом, одавно нису проблем. Дакле, „границе“ које Косово као транзит црта са својим суседима већ су пропусне ка свим албанским територијама, осим у Грчкој.
Последњи у низу споразума је потписан управо ових дана о граничном прелазу који спаја македонско и косовско поморавље. Приштински медији назвали су тај споразум — историјским.
Ево и зашто.
Управо та област у Македоније насељена је искључиво Албанцима, па је кроз споразум тај део само и формално „спојен“ са лажном државом Косово. А тај документ се у ЕУ неће доводити у питање.
Иначе, пројекат „природне Албаније“ лансиран је управо из Македоније 2010. године. До сада га је потписала већина албанских посланика из свих држава региона где живе Албанци. У току је прикупљање потписа у дијаспори јер је план да петиција има више од милион потписа грађана албанске националности.
У том пројекту, осим што се афирмише културна регија за Албанце, наводи се и очекивање да оног момента када регион буде постао део ЕУ та петиција буде призната као званичан документ, односно полазна тачка, у европским институцијама о жељама и намерама албанског народа.
Са друге стране, ЕУ је је више него упућена у тај наум, а добар део чланица у томе не види ништа лоше. Штавише, кроз неке анализе које се појављују у албанским медијима може се извући закључак да су независно Косово и подржали управо да би се та идеја реализовала.
Ако томе додамо и да су неке озбиљне службе попут полиције Црне горе почеле да праве заједничке центре са Косовом и Албанијом онда не би било претерано изненађење да се уласком региона у ЕУ, изроди нова-стара „велика Албанија“.
