То је за Јутарњи лист потврдио хрватски министар Бошњаковић и додао да га је српска колегиница позвала одмах пошто је председник Вучић отишао из Загреба.
„Одмах пошто је председник Србије Александар Вучић отишао из Загреба, назвала ме је министарка правде у Влади Србије Нела Кубуровић и предложила састанак. Договорили смо се да ће то бити у марту, а наши кабинети су одмах почели разговоре како би се припремиле теме које ћемо решавати“, рекао је Бошњаковић одговарајући на питање хоће ли доћи до реализације договора које је Вучић током недавне посете Хрватској постигао с премијером Андрејем Пленковићем.
Јутарњи подсећа да се у саопштењу хрватске владе, након разговора председника Вучића са премијером Пленковићем, наведене тачке о којима је било говора и назначени правци у којима би проблеми требало да решавају.
Посебно је, како се наводи, наглашено питање српског закона којим Србија има право универзалне надлежности за ратне злочине, што се интерпретирало као позиција Србије као „мини Хаг“ у односу на злочине почињене у ратним сукобима деведесетих година.
Бошњаковић каже да је још 2012. године из Министарства правосуђа у београдско Министарство правде послат предлог билатералног споразума о процесуирању ратних злочина, али на њега никад није стигла повратна реакција.
Али, додао је, Вучић је током разговора с члановима владе показао спремност да се такав билатерални уговор ипак усвоји.
„Поента уговора је у томе што је реч о међудржавном споразуму који је по правној снази изнад домаћег закона. Једноставније речено, ако се усвоји билатерални споразум о процесуирању ратних злочина између Хрватске и Србије, онда ће престати да важи српски закон о универзалној надлежности“, објаснио је Бошњаковић.
Иначе, реч је о питању од пре шест година које су тада решавали тадашњи шефови држава Хрватске, Србије и БиХ, али до решења није дошло.
У фебруару 2012. на Јахорини су се састали тадашњи хрватски председник Иво Јосиповић, ондашњи председник Србије Борис Тадић и Председништво БиХ, у којем су тада били Бакир Изетбеговић, Жељко Комшић и Небојша Радмановић.
На столу је било питање процесуирања ратних злочина, тема која и данас оптерећује односе те три земље.
Тројка из Председништва БиХ није се могла међусобно усагласити, али су председници Србије и Хрватске постигли договор да се склопи билатерални споразум према којем би се питање ратних злочина решавало према пребивалишту оптуженика.
Билатерални споразум би превладао српски закон о универзалној надлежности, али и хрватски закон о ништавности правних аката произведених у Србији. Проблем је био готово решен, а на владама двеју земаља остало је да га операционализирају. Између министарстава правосуђа и тужилаштва већ је била успостављена добра сарадња, потписано је неколико протокола о сарадњи и профункционисали су канали за размену доказа.
Све је, међутим, стало након избора у Србији, када је уместо Тадића на власт дошао Томислав Николић.
Јутарњи пише да је Хрватска још 2010. године Србији доставила тада ажурирани попис на којем је било 1.549 особа осумњичених за ратне злочине, а да је истовремено Србија у Хрватску послала списак од, како се наводи, само 33 имена.
Министар Бошњаковић каже да ће актуелизовати и питање тих спискова, а његови сарадници формулишу захтев који на ту тему шаљу у Београд.
„Будући да је проширење ЕУ опет постало извесније и да Србија у њему налази свој политички циљ, може се очекивати да Вучић и актуелна српска влада поновно постану кооперативнији. Јесу ли, сазнаћемо већ наредног месеца, након што се министар Бошњаковић врати из Београда“, пише Јутарњи.
Танјуг
