Нови проблеми у Бундесверу: нема довољно панцир-прслука, зимске одеће и шатора предвиђених за употребу у оквиру јединица за брза дејства НАТО-а, преноси „Дојче веле“. Лист „Рајнише пост“ је доспео у посед документа из Министарства одбране, у којем пише да ће немачка армија бар до 2021. године имати „смањене способности“ на плану „покретног смештаја“. Тачније, између 2018. и 2020. ће за акције у оквиру „брзих снага“ бити потребно више од 10.000 шатора, али да их сада има — само 2.500, а ни они не одговарају потребама.
У септембру 2009, када је у Немачкој постојала војна обавеза, проблем је још увек био само у — доњем вешу. Таблоид „Билд“ је сазнао да се немачки војници у Авганистану жале да добијају прастаре војничке гаће од дебелог плиша (испоставило се да су произведене ’60-их година), изношене чарапе, чизме пуне рупа. Почетком 2012. је опуномоћеник Бундестага за одбрану у свом извештају навео да војници у страним мисијама немају довољно муниције, а да им је заштитна одећа толико лоша да је често сами приватно купују, на пример, панталоне, јакне, мајице и прслуке. Разлог је што је опрема коју добијају од Бундесвера гломазна и претешка, те смањује слободу кретања. Због тога многи војници на одговарајућу приватну куповину потроше и по хиљаду евра.
Војна обавеза је у Немачкој укинута 2011, и некако у то време су стигла многобројна нова сазнања.
Пушка „Хеклер“ и „Кох Г36“, део основног наоружања војника, после излагања сунчевој топлоти, метке и у рукама најбољег стрелца расипа у виду лепезе која на нормалном растојању има распон и до шездесет центиметара.
Од 198 борбених авиона, 80 „у возном стању“
Дроновима типа ХЕРОН, који су за 110 милиона евра изнајмљени од Израела, почели су да отказују мотори, а један од њих је уништио Бундесверов транспортни „Трансал авион“.
Када су у Авганистан војницима стигла оклопна возила типа „Мунгос“, још приликом транспорта у базе отпадали су им точкови. Они којима су точкови остали, нису могли да возе по захтевнијим теренима, а војници су се жалили да су седишта и врата лоше обрађени, као и да је возило преспоро у кретању уназад, што је од животне важности када се треба брзо повлачити. Испоставило се и да су величина точкова, вешање и комплетна шасија неадекватни када је реч о авганистанском терену.
Приликом једног напада на немачку патролу у Авганистану, оклопно возило МОВАГ Игл IV је налетело на релативно слабу мину која га је уништила до те мере — тројица војника у кабини су остала неповређена — да је један камион морао да га одвуче — на отпад. Такве проблеме нису имале америчке колеге са својим возилом типа МРАП.
Крајем 2014. је обелодањено да је од 190 хеликоптера Бундесвера само 41 „у возном стању“, а од 198 борбених авиона — само њих 80. Тада се сазнало да се са производњом транспортног авиона А400М касни више година и да зато немачка војска своју опрему у иностране мисије превози авионима типа „Трансал старим“ и по педесет година, чији су капацитети премали за потребе које намећу модерна ратишта попут оног у Ираку.
Многе од наведених мањкавости су изашле на видело тако што више нису могле да се заташкавају или да би се влади ставило до знања да треба да издвоји више новца за одбрану. Последњи талас открића је, међутим, дошао у време у којем се НАТО, вајкајући се због „агресивне руске политике“, наново консолидује и подсећа своје земље-чланице да њихови издаци за одбрану не смеју бити мањи од прописаних два одсто бруто-друштвеног производа.
Дршке од метле уместо цеви на оклопним возилима
„У исто време, међутим, немачка влада предлаже и да један од два нова командна центра НАТО-а у Европи буде у Немачкој. Уз лапидарно објашњење да за то има подршку Вашингтона, то би била прилика за јачање утицаја и значаја Берлина на значајној позицији ’моста‘ — мировног или ратног — између Запада и ’агресивне‘ Русије. С друге стране, натезање у Берлину око формирања велике владајуће коалиције већ недељама има димензије фарсе у којој в.д. влада из дана у дан губи део кредибилитета“, анализира „Дојче веле“.
„Ако пореске обвезнике треба убедити да се мора повећати буџет за одбрану, сигурно је лакше то чинити изношењем у јавност бламажа са старудијом од војне опреме, него визијом Немачке као централе за координацију могућег рата против Русије. Поготово ако се зна да међу немачким грађанима никако не може да се запати типично америчка слика руског непријатеља и да таква аргументација лако може да изазове супротан ефекат од масовног одобравања нове ратне политике“, пише „Дојче веле“.
На порталу се додаје и податак да су 2015. на маневрима НАТО цеви на немачким оклопним борбеним возилима симулиране дршкама метле (осим цеви, возилима је недостајала и сва друга потребна борбена опрема), слику може да употпуни најновија информација: Торнадо-авиони ескадриле у Јагелу на северу Немачке већ недељу дана не лете јер је у керозин којим су напуњени умешано превише био-дизела, тако да ће обука нових пилота каснити три месеца.
