Да ли је то нервоза Приштине, којој не иде како је очекивала са признањима такозваног независног Косова, изродила нову тактику за стару мантру — Београд је крив. И да ли је захтев за променом формата Заједнице српских општина покушај провоцирања реакције Београда, који би и даље био вечити кривац за све, иако прави кривац за неспровођење Бриселског споразума седи у Приштини.
Наставак бриселског дијалога није честито ни започео, а већ је у ћорсокаку.
После дуге паузе, технички преговори Београда и Приштине у Бриселу, чији би фокус током ова два дана требало да буде примена пре три године постигнутог споразума о Заједници српских општина (ЗСО), наишао је на нову блокаду. Нису биле довољне године опструирања формирања ЗСО. Приштина је у Брисeл дошла намерена да тражи измене у Бриселском споразуму који се тиче управо ЗСО.
Српски шеф дипломатије Ивица Дачић, који је пре пет година као председник Владе Србије, заједно са тадашњим косовским премијером Хашимом Тачијем и шефицом ЕУ дипломатије Кетрин Ештон, ставио потпис на Бриселски споразум, био је недвосмислен. Београд неће дозволити измене у споразуму, ако до тога дође, пашће цео Бриселски споразум којим је и предвиђено формирање ЗСО.
На питање каква је правна природа Бриселског споразума и да ли је могуће да он буде стављен ад акта, шеф Катедре за међународно право и међународне односе на Правном факултету Београдског универзитета професор Бојан Милисављевић подсећа да је реч о специфичном тексту. Истоветан текст потписан је с једне стране од представника ЕУ и Србије, а са друге од ЕУ и представника власти такозваног Косова. Али садржина текста је иста.
„Нико не може унилатерално да мења било коју одредбу, зато што је реч о акту који је настао сагласношћу воље свих трију страна и не постоји могућност да било ко измени било коју тачку Бриселског споразума. То је правно немогуће“, каже Милисављевић за Спутњик.
Коментаришући чињеницу да се тај споразум ни после толико времена не испуњава, он објашњава да она управо говори о томе да је он већ стављен ван снаге.
„То што косовске власти нису извршиле ниједну одредбу из Бриселског споразума јесте стављање тог споразума ад акта. Неизвршење неког акта је уједно и његова смрт, тако да не мора да дође до неке формалне одлуке, поништења неког акта, да би он престао да постоји. Он се једноставно не извршава, чим се не извршава, он је мртво слово на папиру“, објашњава професор Правног факултета.
На питање шта у овој ситуацији, када договорени рокови нису испоштовани, Београд може да предузме, Милисављевић је подсетио на то да је ЕУ гарант Бриселског споразума.
„ЕУ је гарант извршења Бриселског споразума, она је једна од уговорних страна, тако да су то питања за представнике ЕУ — зашто се споразум не спроводи и не извршава. Поред власти у Приштини, прва адреса су органи ЕУ и представници ЕУ који у томе учествују непосредно. Нису они неки посредник који некога доводи за преговарачки сто. Они су непосредни потписници акта, значи, они такође имају одговорност због његовог неизвршења“, објаснио је Милисављевић правни угао Бриселског споразума, чији су саставни део и одредбе о формирању Заједнице српских општина.
Он најновије изјаве више види као поруке другој страни.
А да ли порука Приштине Београду и Бриселу у ствари значи — ми нећемо да формирамо ЗСО? На то питање Спутњика, политиколог Јелена Вукоичић каже:
„Када приштински званичници поруче Београду да ће они формирати ЗСО у неком потпуно другачијем формату од онога што је предвиђено споразумом, то је порука — ми нећемо преговарати. Ми хоћемо да нас признате и да пристанете на све наше услове. То је једна дрска изјава и заправо најава да они не желе да преговарају“, каже Вукоичић.
Они немају потребу за преговорима, јер је Србија испунила све што је од ње захтевано Бриселским споразумом, а једино што је захтевано од Приштине, да формира ЗСО, остало је неиспуњено, објашњава доктор политичких наука.
На питање шта Србија у тој ситуацији може да учини, да ли стварно може да каже — не, за нас је Бриселски споразум мртав, Вукоичић напомиње да Србија није у једноставној позицији, али и да је приметна нервоза политичке елите у Приштини, која је настала због чињенице да је Косово већ дуже време у некој замрзнутој фази што се тиче међународних признања.
„Неке земље су га и повукле, а има индиција да ће доћи до још неких повлачења признања независности. Нема нових признања и они евидентно не могу да уђу у најважније међународне организације, као што су УН, што им је циљ, и то је главни разлог оваквих запаљивих изјава приштинских власти каква је најновија о промени формата ЗСО“, објашњава она.
Ситуација у међународним односима се ипак мења и то тако да не иде Приштини у корист. Због тога и та доза политичке дрскости у њеном реаговању. Иако Београд мора да балансира, јер нема други избор у овом тренутку, Србија не сме да дозволи да је Запад оптужи да опструира преговоре, истиче Вукоичић. Она изјаву Дачића види као поруку ЕУ, која је гарант за имплементацију Бриселског споразума.
Београд, по њеном мишљењу, мора да инсистира управо код званичника ЕУ да Приштина испоштује оно на шта се обавезала током преговора. Ако не жели то да испуни, значи да се повлачи из преговарачког процеса. Зато Вукоичић сматра да не треба да наседамо на провокације Приштине и не треба да дођемо у позицију да Запад оптужи Београд за опструирање преговора, оно што управо ради Приштина.
„Ако Приштина инсистира на промени нечега што је договорено, онда је то кривица и одговорност албанске стране, а не српске. Ово на чему сада Албанци инсистирају евидентно значи њихово блокирање преговора који треба да се наставе и опструкцију Приштине да се процес помакне с мртве тачке“, закључила је саговорница Спутњика.
