Посебно је упадљива и тврдња хрватске стране да око 60 одсто укупног културног блага Црне Горе припада хрватском народу, што буди одређену сумњу да Загреб осим културних потајно гаји и друге аспирације.
Загреб, по свему судећи, сматра да Црна Гора дугује велику захвалност Хрватској због „велике подршке за улазак у НАТО“, па се Подгорици нарочито замјера што црногорске власти припремају документацију за Унеско по којој се наводно негира повезаност Бокељске морнарице са Хрватима и Католичком црквом.
С тим у вези је сасвим недавно хрватска посланица у Европском парламенту Маријана Петир, отварајући у загребачком Хрватском католичком универзитету изложбу фотографија „Сага о Боки“, аутора Дражена Зетића, позвала све политичке представнике Хрвата из Црне Горе и Владе Републике Хрватске да заједно учине све што је могуће како би се заштитио идентитет и културно наслеђе Хрвата у Црној Гори.
„Као хрватска заступница у Европском парламенту, користим инструменте који су ми на располагању и зато сам одмах реаговала у Европској комисији када је до мене дошла вијест како је Влада Црне Горе одлучила Бокељску морнарицу, најстарију поморску институцију на свијету, самостално без Хрватске уврстити на Унесков попис нематеријалне културне баштине човјечанства. Реаговала сам јер је Бокељска морнарица нематеријално културно и духовно наслеђе Католичке цркве и Хрвата, који су у Боки Которској аутохтони народ“, казала је Петирова.
Петирова је такође устврдила да „монтенегринизација“ Бокељске морнарице води асимилацији хрватског народа у Боки Которској, на начин на који би, не рачунајући Католичку цркву, остао без најважнијег и уједно последњег јаког националног средишта.
„За Боку се данас каже да је разгледница Црне Горе, а како и не би била када се више од 60 одсто културног блага Црне Горе налази управо, у једном, како кажу они који Боку познају боље од мене, најљепших залива свијета. Ово благо је готово стопостотна оставштина хрватског народа“, додала је Петир.
Све чешће позиве овог типа који долазе из Хрватске изгледа да су озбиљно схватили и у Хрватској грађанској иницијативи (ХГИ) која је као странка која заступа интересе хрватског народа у Црној Гори незванично најавила излазак из власти и раскидање коалиције са ДПС-ом на државном нивоу, уколико Влада у Подгорици приликом номинације Бокељске морнарице за Унеско посебно не нагласи да се ради о институцији која је „наслеђе хрватског народа“.
„Наша је морална и статутарна обавеза да штитимо интересе хрватског народа и сасвим је јасно да нећемо прихватити изузимање Бокељске морнарице из хрватског духовног и културног наслеђа“, саопштио је неименовани извор из врха ХГИ.
Да је читава ствар заиста узела маха свједочи и бојазан да би у случају негативног одговора Подгорице, како преноси портал РТЦГ, „Хрватска могла да закомпликује европски пут Црне Горе“, а колико је ово питање важно за Загреб такође говори и детаљ да је сасвим недавно хрватска министарка културе Нина Обуљен Коржинек била у посјети Подгорици, током које је иза затворених врата са црногорским колегом Александром Богдановићем разговарала управо о Бокељској морнарици.
Такође, хрватску страну подржала је и Католичка црква, чији је водећи представник у Црној Гори, которски бискуп монсињор Илија Јањић, недавно устврдио да Бокељска морнарица „није црногорска“.
„Ако неко жели одвојити Бокељску морнарицу од вјере и Цркве, неће дуго трајати. Нећемо дозволити да она постане црногорска Бокељска морнарица. Може бити Бокељска морнарица у Црној Гори, али не и црногорска, јер бисмо се тако истопили. Идентитет Бокељске морнарице карактеризује вишеслојност, у њезиној вишетисућљетној опстојности није могло бити другачије, но ње нема без Цркве“, поручио је Јањић.
Подсјећања ради, Бокељска морнарица је најстарија братовштина помораца на свијету са традицијом дугом преко 1.200 година, чије је постојање и дуго трајање увијек било везано за Боку и град Котор. Традиција говори да су морнари из Котора били присутни 13. јануара 809. године, на доласку брода који преносио мошти Светог Трипуна, заштитника града Котора. Овај догађај који се збио почетком 9. вијека јасно упућује да је Бокељска морнарица као једна од најстаријих преживјелих институција на Балкану, старија и од подјеле на западно и источно хришћанство, као и од свих нација које ће настати у наредним стољећима.
Утолико више чуди да Хрвати полажу ексклузивно право на име и традицију Бокељске морнарице и града Котора, ако се има у виду да се ради о организацији која је мултиетничка и која никада није баштинила неки национални предзнак. Такође, ништа мање није зачуђујући ни однос црногорске укупне јавности која ово питање доследно игнорише, и поред отворених аспирација сусједне државе на културно и нематеријално благо Боке Которске.
