У подужем посту на Фејсбуку, Карамарко подсећа ко је Манолић позивајући се на податке у Википедији и додаје да је он као особа са тако „богатом репутацијом из прошлости“, на Општинском суду ослобођен оптужбе за клевете.
„Иако смо током процеса — што документима, што сведочењем релевантних сведока — доказали да је Манолић лагао и клеветао, судија је, ослобађајућом пресудом, закључила да ’није утврђена намера‘ клеветања. Дакле — чисти Манолићев алтруизам. Ослобађајућом првостепеном пресудом Манолићу, суд нам је послао поруку! Ако вас неко назове ’удбашем‘, то у Хрватској није клевета већ то треба са захвалношћу примити као комплимент“, навео је Карамарко.
Подсећајући да сведоци Манолићеве одбране бивши председник Хрватске Стјепан Месић, бивши директор УНС-а и бивши главни државни правобранилац Крунослав Олујић, и Анте Баришић, шеф Удбе задужен за клер, још увек професор ФПЗ-у, нису на суд донели ниједан материјални доказ којим би потврдили Манолићеву клеветничку оптужбу.
А и како би, каже Карамарко, када је та група имала само политичко-политикантске намере.
„За разлику од њих, моји сведоци су били аутентични и аргументовани, јер су по природи свог посла и струке једноставно знали истину. За ту истину су сведочили на суду и на томе сам им захвалан“, написао је Карамарко.
Ови први, додао је, и друштво којем припадају покушали су да га увуку у своју јазбину, којој, каже, никада није припадао, а с обзиром на то да нису успели, заправо су му били најбољи адвокати.
Осим што су показали да инсистирају у наметању подела на „ми и ни“, Карамарко је закључио:
„Да сам било када светоназорски припадао њима, данас бих вероватно био премијер Хрватске. Јосип Манолић с правом каже ’ја сам победник‘! И, нажалост, у праву је, јер у Хрватској ’све још мирише на њу‘ — Удбу“.
Танјуг
