Национални савет је 21. фебруара усвојио Кодекс понашања у научноистраживачком раду, који у неколико параграфа говори о „преварама у науци“ за које су, према важећем Закону о научноистраживачкој делатности и поменутом кодексу, предвиђене четири врсте мера против истраживача који крше правила и етичке норме.
Најтеже предвиђена мера за прекршиоца је забрана коришћења средстава за науку и истраживање на пројектима Министарства просвете и науке у периоду од пет година.
„То значи да ако неко ради на пројекту који се финансира из државног буџета, а притом прекрши неку од етичких норми у истраживачком раду, попут плагијата рецимо, на њега се односе одредбе кодекса које предвиђају консеквенце, све до искључења из следећег циклуса финансирања научноистраживачких пројеката“, објашњава за лист председник Националног савета за науку и технолошки развој, академик Зоран В. Поповић.
Поповић, који је и потпредседник САНУ из редова природних, медицинских и техничких наука у тој институцији, сматра да би ова најстрожа санкција могла веома негативно да утиче на даљу каријеру истраживача.
У данашњим условима, када су промене у науци веома брзе, бити само две-три године ван главних токова развоја научне области доводи до тога да такав истраживач нема више шансе да се бави науком.
„Смисао доношења овог кодекса и формирања одобра је у спремности државе да заштити свој интерес у овој области. Научна заједница се заснива на поштењу, али ако држава финансира научна истраживања и уметничко стваралаштво, она у својим рукама мора да има инструменте за санкционисање оних који та средства злолупотребљавају својим етичким преступима“, поручује Поповић.
Танјуг
