Какве пословне подухвате фирме из Србије могу да понуде државама Подсахарске Африке у којима су некада, за времена Југославије, увелико радиле и градиле? Током дугогодишње паузе нестале су и фирме по којима смо у том делу света били добро познати, али се увелико променио и тај део Африке.
Управо завршени скуп који су у Београду организовали Привредна комора Србије (ПКС) и Српско-афрички инвестициони форум (САИФ), на коме је учествовало сто привредника из Јужноафричке републике (ЈАР), Зимбабвеа и других подсахарских држава и тридесет из Србије и Западног Балкана, уприличен је управо да би били успостављени контакти, али и због разговора о конкретним пословним аранжманима.
Гости из Африке позвали су представнике пословне заједнице Србије да улажу у њиховим земљама.
Какве су наше могућности на тржишту Подсахарске Африке која обухвата 49 држава са милијарду становника? Тим пре што је досадашња и трговинска и укупна привредна сарадња била веома скромна.
У 2016. години Србија је на та тржишта извезла робу вредну 71,3 милиона долара, а увезла углавном сировине за 96,3 милиона долара.
Борислав Коркоделовић, некадашњи дописник Танјуга из Замбије, одакле је „покривао“ још 12 околних држава, за Спутњик каже да је Африка континент будућности. Он то објашњава чињеницом да има највећу стопу наталитета и најмлађе становништво, које сада са информатичком ером много брже прелази фазе развоја за које је државама на другим континентима требало знатно више времена.
„Међу десет земаља у свету са највећом стопом раста седам је афричких. То су стопе раста од десет одсто и више, које су у неким државама попут Нигерије или Анголе омогућене производњом нафте. Мозамбик је пак велики произвођач угља, па је енергетика све битнија област пословања“, указао је саговорник Спутњика.
Када се помену сировине којима је Африка пребогата обично се, каже, помисли на руде, али је, додаје Коркоделовић, подједнако реч и о дрвету и пољопривредном земљишту око које се надмећу Кина, Бразил, Јужна Кореја и богате земље Залива.
„Скоро две трећине континента, или бар 60 одсто, представља изузетно плодно земљиште. Таква је ЈАР, Зимбабве, све околне државе. Ту успевају кукуруз, пшеница, дуван, али и други пољопривредни производи. Неке државе попут Кеније су велики извозници резаног цвећа за Европу“, каже Коркоделовић.
Зато он део наших могућности за сарадњу види управо у области пољопривреде, посебно семенске производње, али и у сфери информатике и компјутера и наменској индустрији, тим пре што се оружје већ налази на нашој извозној листи.
Коркоделовић подсећа да смо у Београду некада имали пуно афричких студената. Зато сматра да треба размислити и о сарадњи на плану образовања, а посебно у оквиру Војне академије и оне пилотске у Вршцу.
Технолошки и привредно најразвијенија на афричком континенту је ЈАР, чији су пословни људи, како напомиње, много богатији од наших, тако да су у том случају пре могућа нека заједничка улагања у трећим земљама у окружењу. У томе би, сматра он, могла да учествују наша предузећа која су сачувала стручност, пре свега у пољопривреди и донекле рударству, информатичким технологијама, системима за водоснабдевање. То је оно што можемо да им понудимо, мишљења је саговорник Спутњика.
А пре свега би, како је на скупу указао саветник председника ПКС Мирослав Милетић, требало отклонити проблеме у транспорту и уклонити царинске и бирократске процедуре.
Коркоделовић је пак мишљења да нам недостаје и амбициознији приступ свeму томе. Ми смо исувише концентрисани само на наше окружење, земље Западног Балкана и шире суседство, на Европу.
„Ја бар не видим да је сарадња интензивирана на политичком плану са земљама Африке. А оне су нама политички веома битне. Веома велики број тих земаља није признао самопроглашену независност Косова и оне су на неки начин јако пуно везане за традицију сарадње из прошлости. Ту сарадњу, коју смо остварили захваљујући изванредним политичким односима кроз покрет несврстаних, они јако цене“, закључио је Коркоделовић.
А то никако није наодмет. Да на тржишту таквих могућности не останемо само на цигаретама, хартији, картону, транспортерима, деловима за машине, пнеуматицима, ватреном оружју, лековима, што смо извозили током осам месеци ове године.
