Иако је Француска укинула војни рок 1997. године, председник Емануел Макрон је током председничке кампање обећао поновно успостављање „обавезне и универзалне националне службе“.
„Будућа национална служба треба да садржи обавезни део од три до шест месеци, да буде отворена и за жене и за мушкарце. Може бити отворена у војсци, али њена форма може да буде и цивилна“, поновио је ових дана француски председник.
Тај предлог изазвао је негативне реакције војске, збуњеност јавности и негодовање студентских удружења, јер обавезно служење војске у демократској развијеној Европи последњих деценија третирано је као тековина неразвијених земаља са комунистичким или аутократским режимом.
Војни аналитичар Александар Радић каже да се точак историје враћа уназад, кључна војна сила континенталне Европе — Француска, али и Немачка преиспитују колико им је заиста војника потребно, колико им треба тенкова, топова, повећавају војни буџет, настоје да ојачају војску. Очигледно је у Европи почео нови тренд као природна последица безбедносних процена које су неповољне, каже Радић.
„Мигрантска криза, турбуленције од Северне Африке, преко Блиског истока, до Кавказа, све су то делови једног мозаика који упозорава Европу да мора да буде спремна да пружи војни одговор, ако затреба. Наравно, они јесу у оквиру НАТО-а, али сама војна организација и њен потенцијал у техничком смислу нису довољни, јер на крају крајева, потребно је имати војника“, објашњава Радић.
Он додаје да је зато потпуно разумљиво зашто Макрон жели да изађе из оквира уско професионалне војске, која по природи ствари на крају постаје механизам за пријем људи који траже плату и социјалну заштиту. У француској војсци та чињеница је итекако видљива, састав рефлектује стварну етничку слику земље, четвртина војника су дошљаци из афричких земаља.
Међутим, да би градила моћнију војну силу у будућности, Француска очигледно мора да се окрене старом моделу обавезног служења војног рока, каже саговорник Спутњика.
„Он више не може да буде дуготрајан, као што је био случај у већини европских земаља, кад је доњи минимум био 8 или 9 месеци, а обично је војни рок трајао годину дана. Зато сада траже хибридни модел у којем се кроз неки ниво почетне обуке деце у школама, који подсећа на нашу наставу општенародне одбране из периода комунистичке Југославије, људи полако уводе у причу која следи“, објашњава Александар Радић.
Он додаје да се последњих неколико деценија у Европи обавезно служење војног рока сматра превазиђеним, па и институцијом која је недемократска. Многи су пожурили да га укину, јер су направили процене, а поједини, ту спадају војске са наших простора, па и Војска Србије, углавном зато што је то био тренд, без неких озбиљних анализа, подсећа он.
„До сад смо углавном пратили трендове, јер, нажалост, јако је мало докумената, јако је мало конкретних ставова изнето у јавности током свих ових претходних година о томе шта је реформа и шта треба војсци. Критички став је готово забрањен и хаотично вођене реорганизације су називане — реформом. Од 2006. године реорганизација Војске Србије се усталила, имамо најдужи период у историји у којем није било неких дубоких организацијских промена, али структура наше војске је прилагођена попуни регрутима, а не по професионалном моделу, јер већина батаљона у овом тренутку у активним бригадама попуњавају се до пуног броја тек на мобилизацијски позив“, каже Радић.
Он додаје да то оставља могућност да се једног дана нешто промени, али да је проблем у новцу и у томе да ли држава има снаге да наметне ту обавезу. Иако поједине анкете показују да су Срби за повратак редовног служења војске, готово сва истраживања показују на раскорак између онога што људи кажу у анкетама и онога што би у стварности прихватили.
„Када нико не каже да се озбиљно разматра повратак војног рока, лако је подржати тај модел. Прибојавам се да би његово евентуално увођење створило јако велики отпор, да би смо имали пуно размажених татиних и маминих синова, који би желели да неко други иде уместо њих, а начелно подржавају служење војног рока“, закључује овај војни аналитичар.
План Француске предвиђа да дечаци имеђу 11. и 16. године једну недељу годишње обавезно проведу на обуци, у оквиру школе, а када напуне шеснаест, недељу дана у војном интернату. Период од 16. до 25. године би био „припрема за обавезе“ у цивилној служби или националној гарди.
Последњу реч о предлог ће дати радна група коју је одредила Јелисејска палата, а ако буде усвојен експериментална фаза би могла да крене почетком следеће године.
Почетком фебруара француске власти су најавиле намеру да доведу издатке за одбрану земље на два одсто БДП-а до 2025. године. Војни буџет за ову годину је 34,2 милијарде евра.
