Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да Кремљ не зна чиме се Скрипаљ бавио у Британији и шта би могао да буде разлог, али је истакао да је Русија спремна да сарађује са истрагом и да је „Москва увек отворена за сарадњу“.
„Што се каже, нисмо дуго чекали“, рекао је Песков, одговарајући на оптужбе о „руском трагу“.
Русија још није добила захтев да помогне у истрази, али су зато британски медији пожурили да у том догађају траже „руски траг“, а тамошње власти да изричу казне.
Због овог случаја сазвана је хитна седница британског Парламента, на којој је главну реч имао министар спољних послова Борис Џонсон, који је рекао да је „погрешно прејудицирати резултате истраге“, али да ће Британија „бити приморана да преиспита свој режим санкција и других мера, како би ствари ставили на своје место“, ако се претпоставке које су изнели посланици покажу основаним.
Како је рекао, ако се утврди да се Москва налази иза Скрипаљовог случаја, тешко да ће Велика Британија моћи нормално да учествује на Светском фудбалском првенству у Русији. Владин извор појаснио је да се то односи на учешће министара или других званичника.
Џонсон је у свом излагању подсетио и на случај Александра Литвињенка, бившег шпијуна КГБ-а који је пребегао у Енглеску, а који је пре 12 година отрован радиоактивном материјом у Лондону, наводећи да постоје несумњиве сличности између ова два случаја. Тај случај никад није расветљен, али су Британци за то оптужили руске службе и лично председника Владимира Путина.
С друге стране, руски експерти Џонсонове изјаве о могућем „руском трагу“ виде као покушај притиска на истрагу и ширење антируске хистерије.
„У сваком инциденту британске и америчке власти траже некакав ’руски траг‘. Истрага још није завршена и јасно је да је овде реч о притиску на истражне органе, могуће и судске, на правни систем, како би се ’доказала‘ умешаност Русије. Када високи званичник, као што је министар спољних послова, Велике Британије изјављује како је могуће да у том инциденту постоји ’руски траг‘, већ је јасно да се истрази намеће одређени правац. Тако можете повезати све што желите. Шта год да се деси, свуда можете да ’видите‘ руски траг, а потом може да уследи јачање санкција и бојкот спортских такмичења. Али, као што говоре у Одеси, то су две различите ствари. У свакој акцији ван граница наше земље тражити руски траг — то већ мирише на лудило“, каже за Спутњик политиколог Александар Гусев.
Тренутно су Сергеј Скрипаљ и његова ћерка Јулија (33) у критичном стању и леже у одељењу за реанимацију у локалној болници, где су пребачени након што су у понедељак пронађени у несвесном стању на клупи у близини једног шопинг центра у граду Солсбери, 145 километара западно од Лондона.
Они су отровани за сад непознатом супстанцом, а британски медији спекулишу да је реч о фентанилу, синтетичком опијату, за кога стручњаци кажу да је довољна и минимална доза да изазове смрт.
Британска полиција и МИ-5 разматрају неколико верзија догађаја, као што су „покушај убиства, по налогу државе“ и „приватне несугласице“.
Како год било и даље остаје главно питање коме је највише одговарало „смакнуће“ бившег пуковника руске војне обавештајне службе ГРУ Сергеја Скрипаља, који је у Русији осуђен за издају због рада за британску обавештајну агенцију МИ-6!
И док Британци упиру прстом у Москву, лидер руских либерала Владимир Жириновски каже да двоструке агенте најчешће убијају службе које су их врбовале, а не обавештајне службе њихове родне земље, јер, како је објаснио, након што је агент „обрађен“, од њега служба више нема користи.
На њега се троши новац, он зна разне тајне, зна методе рада страних обавештајних служби и методе врбовања.
Жириновски је рекао да је то „судбина свих издајника“ и упитао је како то да су бивши официр ФСБ-а Александар Литвињенко, олигарх Борис Березовски и сада двоструки агент Сергеј Скрипаљ „посебно лоше“ завршили баш у Великој Британији.
Иначе, Скрипаљ је био један од актера велике шпијунске афере. Он је од средине деведесетих па све до 2004. године, када је ухапшен у Русији, предавао поверљиве информације британској обавештајној служби МИ-6 за сто хиљада долара, а такође продавао је и идентитете агената ГРУ на Западу. Осуђен је 2006. године на 13 година затвора за издају, а помилован је 2010. године у оквиру размене шпијуна са САД на бечком аеродрому, која се сматра једном од највећих размена од завршетка Хладног рата.
