У рушевинама античког града Хиераполиса налази се пећина која се некад користила за приношење жртва богу подземља Плутону.
Бикови и козе су умирали одмах када би их довели до пећине. Такође су умирали и људи који су им се превише приближи, једино су свештенице остајале живе.
„У пећини се једва види, јер је пуна густе магле до те мере да се једва види тло. Свака животиња која уђе у њу одмах умире. Унутра сам пустио врапца који је пао мртав истог трена“, написао је старогрчки историчар Страбо. Тада се веровало да смртоносни Плутонов дах убија животиње.
Када су видели птице како умиру чим уђу у пећину и сами археолози који су истраживали пећину уверили су се у њена смртоносна својства.
Иначе, ту необичну појаву појаснио је вулканолог Хардy Пфантз с Универзитета Дуисбург-Есен у Немачкој. Навео је како је за то одговорно испаравање већих количина угљен-диоксида, које је пак узроковано сеизмичком активношћу из подземља.
Ниво угљен-диоксида, како су показала мерења, највећа је на висини од 40 центиметара од тла. Научници наводе како је највећа концентрација измерена у зору, а тада би количина угљен-диоксида могла да убије човека за шездесет секунди.
„Током жртвовања животиња свештенице су стајале на великом камењу, па је деловало као да имају паранормалне моћи. На тој су висини могле су да проведу 20 до 40 минута и да се не нађу у опасности. У пећину нико није могао да уђе а да се не угуши, али свештенице су могле да се увуку унутра до висине струка ако би на неко време задржале дах“, сматра професор Пфантз.
