После изузетно дуге и тешке болести, у Београду је у среду, у 67. години преминуо Јован Радуловић, истакнути приповедач, романсијер, драмски и ТВ писац, аутор политички оспораване „Голубњаче“, који је готово свој целокупни опус посветио книнском крају у коме је провео детињство и рану младост.
Рођен у сиромашној Полачи, гимназију је завршио у Книну, а 1971. преселио се у Београд, где је дипломирао књижевност на Филолошком факултету. Радио је као професор у 14. Београдској гимназији, био је уредник у БИГЗ-у, када је ова издавачка кућа била у великом узлету, и био директор Библиотеке града Београда. Тешка болест која га је сколила била је разлог што се рано повукао из јавног живота, морао је годину и по дана да проведе на лечењу у Риму, где му је у болници „Сан Камило“ урађена трансплантација коштане сржи. Опоравио се, али се нажалост опака бољка вратила са фаталним исходом.
У књижевност је Јован Радуловић ушао збирком приповедака „Илинштак“, којом је најавио потпуно нов и самосвојан глас у савременој српској прози. Најширој јавности остао је познат по драми „Голубњача“, изведеној на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду 1982. Због осетљиве теме, представа је скинута са репертоара, после реаговања ГК СК Новог Сада, који је оценио како драма „доводи у сумњу тековине НОБ-а, социјалистичке револуције и даље социјалистичке самоуправне изградње нашег друштва“. Месецима су трајале жестоке и бесмислене политичке осуде, а „Голубњача“ је била предмет расправа на партијским форумима „од Триглава до Ђевђелије“. Ипак, драма је у истој режији и подели играна у Студентском културном центру, а на фестивалу „Алпе адрија“ у Словенији проглашена је најбољом представом.
Радуловић је аутор и књига приповедака „Даље од олтара“, „Идеалан плац“, романа „Браћа по матери“, „Прошао живот“, „Од Огњене до Благе Марије“, ТВ драме „Вучари Доње и Горње Полаче“, путописних есеја „По српској Далмацији“. За ова и друга дела добио је многобројне награде, међу којима су Октобарска награда града Београда, Андрићева награда, „Исидора Секулић“, „Бора Станковић“, „Бранко Ћопић“, „Златни сунцокрет“, „Петар Кочић“…
Иза себе је оставио супругу Жељку и синове Немању, који је професор на Филолошком факултету, и Огњена, који је студент. Датум и место сахране биће накнадно саопштени.
Вечерње новости
