Наиме, министри одбране ЕУ озваничили су листу првих 17 пројеката којима желе да постепено обједине одбрамбене и безбедносне снаге. Како се наводи, договорени су пројекти заједничке медицинске команде, унапређење поморског надзора, формирање платформе за размену сајбер претњи, стварање мреже логистичких центара, као и опремање пешадије лаким оклопним возилима.
Међутим, поставља се питање у којој мери ови пројекти заиста представљају реалан почетак формирања „европске војске“ и да ли САД са одобравањем гледају на најновији договор европских министара одбране.
Генерал-мајор Војске Србије у пензији проф. др Митар Ковач подсећа да су се још у време првих најава идеје о формирању јединствене европске одбране многи аналитичари у свету, али и у структурама НАТО-а и самој Америци, питали да ли ће да та будућа европска војска бити неки подсистем НАТО-а или независна структура.
„Мислим да овај наставак стратешког опредељења ЕУ, који упркос сугестијама Сједињених Америчких Држава тежи да гради својеврстан облик безбедносног и војног, односно одбрамбеног организовања, који би био аутентичан и независан од структуре НАТО-а, јесте стратешка одредница која ће обележити неки наредни период. Међутим, познато је да не постоји сагласност водећих држава чланица НАТО-а у овом питању. Пре свега, САД настоје, а то ће наставити и у будућности, да преко држава чланица Алијансе и Европске уније каналишу тај процес и да га, уколико он прерасте у опасност по НАТО, онемогуће у његовом развоју“, оцењује Ковач.
Из тог разлога, додаје наш саговорник, и ови први пројекти које су усагласили европски министри одбране нису суштина изградње једне будуће војске.
„Они више говоре о координацији у појединим питањима логистичке и обавештајне димензије, или у погледу опремања војски европских држава сличним борбеним системима и сличним наоружањем како би те снаге биле компатибилне за извођење операција на неком простору“, објашњава Ковач.
На питање како коментарише најаву да Европски фонд за одбрану до 2020. године прикупи 590 милиона евра, Ковач каже да није реч о некој озбиљној цифри ако имамо у виду да се говори о једном тако сложеном, будућем пројекту.
„То су веома мала средства за неку озбиљнију намеру изградње јединствене војске и верујем да ће се та средства определити у реализацију прокламованих задатака око изградње интероперабилности, заједничких вежби и обука и у домену командних структура“, каже Ковач.
Према његовим речима, оно што је проблематично за будућност Европске војске, поред несагласности САД око тог пројекта, јесте њена сврха и њена мисија.
„Њена одбрамбена и безбедносна димензија, углавном у контексту украјинске кризе, па и будућих криза које ће се успостављати дуж линије поделе између Истока и Запада, јесте да стане у тај први ешалон. Такву војску би НАТО подржао, али војску која би била без команде Сједињених Држава и Северноатлантске алијансе једноставно не видим у блиској будућности јер око тога неће бити могуће постићи сагласност већине чланица, а камоли свих чланица Европске уније. Ипак, уколико будуће време буде ишло у прилог формирању такве војске која ће бити офанзивна и која ће бити први ешалон у наступу ка Истоку, а пре свега Русији, мислим да би Србија вероватно требало да послуша вољу народа и да преиспита своје даље интеграције у такву Европску унију“, категоричан је Ковач.
