Тилерсон је то објаснио рекавши да није ни знао да ће Лавров бити у Адис Абеби, а да је о иницијативи за сусрет сазнао кад је већ кренуо на пут, са већ детаљно планираним распоредом.
Ова изјава америчког државног секретара указује да би председник Трамп вероватно требало озбиљно да се позабави како Стејт департментом, тако и безбедносним службама, јер како другачије објаснити да су Тилерсонови сарадници свог шефа „касно“ обавестили да је његов руски колега истовремено на турнеји по Африци и да жели да се сретну, а најбоља обавештајна служба на свету нема појма да им се Руси „шеткају“ по хотелу у којем ће спавати други човек САД?
У озбиљној држави као што је Америка неко би због оваквих пропуста, које је амерички шеф дипломатије притом отворено изнео у јавност, народски речено — „попио отказ“.
Можда би чак председник Трамп тим поводом пригодно твитнуо да су дотичне особе премештене да лупају печате у пошти у некој америчкој забити, а Белу кућу и Стејт департмент убудуће ће моћи да виде само на ТВ-у.
Или пропуста заправо — није ни било?
Тилерсоново образложење изостанка сусрета са Лавровом, некадашњем дипломати Зорану Миливојевићу звучи — помало неозбиљно.
„Америка је велика сила и они тачно знају, недељама унапред, у каквом амбијенту ће се одвијати неки скуп на коме учествује неко из врха америчке администрације. Државни секретар је свакако неко из врха власти и он је сигурно знао не само ко ће бити тамо, него и састав хотелског особља и и сатницу њиховог распореда. Према томе, то образложење није убедљиво. Ја мислим да су разлози политичке природе и да америчка страна у овом тренутку није имала интереса да до овог сусрета дође из неких својих политичких мотива“, оцењује искусни дипломата.
Како каже, ако је руска страна заиста затражила тај састанак, онда је то учињено и по форми и по садржају онако како се то иначе чини — нотом преко дипломатских структура.
„Оне беспрекорно функционишу и ја сам апсолутно сигуран и када је реч о америчкој и када је реч о руској администрацији да ту не може да се поткраде грешка. Према томе, оног тренутка кад је тај сусрет затражен, државни секретар САД је морао да буде у току, па чак и ако је на путу, мора да буде о томе обавештен. Дакле, разлози су политичке природе јер су међународне околности сада доста заоштрене и има пуно питања и процеса који су од изузетног интереса и за једну и за другу страну“, уверен је Миливојевић.
Према његовим речима, Русија се понаша мирољубиво и нуди сарадњу и дијалог на начин на који, у овом тренутку, Американци баш и немају одговор.
„Ствари се на Корејском полуострву крећу у правцу неког мира, на Блиском истоку се такође препоручује седање за сто и разговор о миру. Пројектује се неки интерес великих сила и за Африку, а треба имати у виду и Кину и све оне поруке које је господин Тилерсон рекао на рачун Кине и упозоравао афричке земље. Дакле, доста је тога где су две силе конфронтиране на међународном плану, а где Америка у овом тренутку можда није спремна да се понаша суздржано, имајући у виду и њене ’великосилске‘ интересе и њено ’великосилско‘ понашање“, напомиње Миливојевић.
Проблем код велике силе је, примећује наш саговoрник, то што она нема критеријум за самоконтролу, поготово ако је прва, неприкосновена, и сматра да је изузетна.
„Тада је тешко очекивати да се она у неком тренутку понаша конструктивно, да прихвати да није прва међу једнакима и да је потребно да води дијалог о стварима за које она мисли да не треба да га води, већ да треба да буде онако како она сматра, да се међународни односи или ситуација на неком терену одвија онако како је она претпоставила да је у њеном интересу. Ми дакле видимо понашање Америке које се не односи само на овај случај, већ и конфронтацију са ЕУ и тај трговински рат, акт који је председник Трамп потписао о увођењу нових мера за челик и алуминијум“, каже Миливојевић.
Видимо, додаје некадашњи дипломата, да САД не одустају од приступа да је Америка изнад свега и да су њени интереси у првом плану.
„Она у том смислу не прави уступке ни око великих светских тема које су сада на дневном реду, као што је рецимо Пацифик, Кореја, Блиски исток, Европа или Африка. Америка иде и даље тврдо, а тврдо језгро у америчкој администрацији, пре свега војно-индустријски комплекс, то диктира Трампу. Уосталом, и сам Трамп је уверен да се тако треба понашати“, сматра Миливојевић.
Како каже, сусрет са Лавровом је избегнут јер сваки разговор великих сила обавезује, а свака размена мишљења, па и у неформалним сусретима, политички је релевантна.
„Е сад, то би можда они доживели као одступање од позиције где Америка диктира услове, па је за мене то једно од образложења зашто њима не одговара да се сретну на тако високом нивоу. Дакле, уколико америчка страна нема интереса да до тог сусрета дође, онда ће се службе потрудити да се то избегне и Тилерсон и Лавров не би могли да се сретну ни у хотелском лифту. Треба имати на уму да сваки сусрет у којем је дошло до неког разговора, па чак и ако се он назове случајним, подразумева да је дошло до политичког дијалога. Иако у дипломатији неформалне сусрете карактерише одсуство форме, садржај увек постоји. Маса је неформалних сусрета који су по садржају били и те како политички важни и дали су значајне резултате“, закључује Миливојевић за Спутњик.
